Novo istraživanje pokazalo je da pojedine bakterije poreklom sa farmi mogu da imaju ključnu ulogu u razvoju imunog sistema i smanjenju rizika od astme, polenske kijavice i atopijskog ekcema kod djece.
Decenijama naučnici razmatraju takozvanu „higijensku hipotezu“, prema kojoj je izlaganje dece većem broju mikroorganizama u ranom detinjstvu važno za pravilan razvoj imunog sistema.
Porast broja slučajeva alergija, astme i polenske kijavice u industrijalizovanim zapadnim zemljama prati i zapažanje da su ova oboljenja znatno ređa kod dece koja odrastaju na farmama.
„Devojčice i dečaci koji odrastaju na farmama i izloženi su većoj raznovrsnosti mikroorganizama mnogo ređe imaju ove probleme“, rekao je epidemiolog Markus Ege sa Univerzitetske bolnice LMU i Instituta za prevenciju astme i alergija „Helmholc Minhen” u Nemačkoj. Ova pojava poznata je kao „efekat farme“.
Naučnici identifikovali bakterije povezane sa „efektom farme“
Ege i njegove kolege sada su identifikovali devet vrsta bakterija za koje smatraju da posreduju u ovom zaštitnom efektu kod dece iz ruralnih delova Evrope.
„Ovakva istraživanja do sada su mogla da pokažu samo manje ili više ubedljive korelacije“, rekao je Ege. „Ali sa našom novom studijom možemo da iznesemo mnogo ubedljivije dokaze, jer možemo da identifikujemo pojedinačne karike predloženog uzročno-posledičnog lanca: bakterije, relevantne mikrobne metabolite i ljudske receptore“, dodao je.
Alergije, astma, polenska kijavica i atopijski ekcem nastaju kada imuni sistem preterano reaguje na inače bezopasne materije iz okruženja. Prema higijenskoj hipotezi, određeni mikroorganizmi mogu da „obuče“ imuni sistem da razvije uravnoteženiji odgovor i tako smanji rizik od ovih oboljenja.
Istraživači su kao najznačajnije izdvojili vrste romboutsia timonensis i glutamicibacter arilaitensis.
„Identifikovali smo mali broj bakterija koje sada možemo da odredimo do nivoa vrste, kao što su romboutsia timonensis i glutamicibacter arilaitensis“, rekla je bioinformatičarka Đulija Pagani iz „Helmholc Minhena”.
„Ove gram-pozitivne bakterije zajedno posreduju u dve trećine ukupnog zaštitnog efekta farme kada je reč o astmi, kao i u polovini zaštitnog efekta kod polenske kijavice i atopijskog ekcema“, dodala je.
Bakterije potiču iz creva krava
Naučnici su analizirali uzorke prašine sa dušeka 1.018 školske dece iz ruralnih područja južne Nemačke, kao i uzorke vazduha iz štala na 47 farmi.
Devet identifikovanih vrsta činilo je oko šest odsto mikroorganizama u prašini sa dušeka, dok je njihov udeo u vazduhu iz štala iznosio oko 25 odsto.
Deca koja su bila izložena ovim bakterijama, a naročito ona koja su živela na farmama, imala su značajno manji rizik od razvoja astme u detinjstvu.
Istraživači navode da ovi mikroorganizmi potiču iz creva krava, a zatim preko stajnjaka dospevaju u vazduh u štalama. Deca ih udišu tokom boravka na farmama, a bakterije potom dospevaju i u njihove domove, što potvrđuje njihovo prisustvo u uzorcima prašine sa dušeka.
Prema rezultatima studije, bakterije proizvode metabolite koji aktiviraju receptor poznat kao AhR, važan za imunološku signalizaciju i regulaciju aktivnosti gena.
Istraživači ističu da je umerena aktivacija ovog receptora korisna, dok preterana može da ima štetne posledice. Kada se aktivira u umerenoj meri, AhR pokreće snažan protivupalni odgovor koji bi mogao da pomogne u sprečavanju razvoja astme i alergija.
Autori naglašavaju da će biti potrebna dodatna istraživanja kako bi se precizno utvrdili mehanizmi delovanja ovih bakterija, jer opservaciona studija ne može da dokaže uzročno-posledičnu vezu.
„U celini posmatrano, ova analiza pokazuje snažnu i doslednu povezanost između specifičnih uticaja iz životne sredine i prirodne zaštite od astme i alergija“, naveli su autori.
„Rezultati, razloženi do molekularnog nivoa, mogu da unaprede razumevanje mehanizama koji štite od astme i alergija. To bi u budućnosti moglo da doprinese razvoju efikasnih i dobro podnošljivih strategija prevencije najčešćih hroničnih oboljenja u detinjstvu.“
Istraživanje je objavljeno u naučnom časopisu NEJM Evidence.
