Istraživanje pokazuje da je ova planeta definitivno seizmički aktivna, odnosno sklona potresima. Ti potresi mogli bi da osvetle nove načine na koje će se Mars formirati, kao i ostatak Sunčevog sistema.
Ostali nalazi svemirske letelice Insajt pokazuju da je Marsovo magnetno polje deset puta jače od očekivanog.
Insajt je sleteo na Mars u novembru 2018. godine, nakon putovanja tokom kog je prešao oko 480 miliona kilometara u periodu od skoro sedam meseci. Od tada se ispituje šta postoji ispod površine Marsa.
Istraživači kažu da ovo pruža snažne dokaze da seizmička aktivnost na Marsu nije samo posledica hlađenja i smanjivanja planete, već je uzrokovana i time što se tektonske ploče pomeraju jedna ka drugoj, ili jedna od druge.
“Ovi niskofrekventni događaji bili su zaista uzbudljivi, jer znamo kako da ih analiziramo i da izvučemo informacije o podzemnoj strukturi”, rekao je Vedran Lekić, vanredni profesor geologije i koautor studije.
“Na osnovu načina na koji se različiti talasi šire kroz kore, možemo da indentifikujemo geološke slojeve unutar planete i da odredimo udaljenost i lokaciju do izvora ovih potresa”
Pored toga, istraživači su otkrili da je vreme na Marsu slično onom na Zemlji, ali sa ključnim razlikama, kao što su jači dnevni atmosferski pritisak i oscilacije temperature.
Očekuje se da će misija u koju je NASA uložila oko 820 miliona dolara da traje još godinu dana, piše Independent.
