Nije poenta u tome da li je Rusija u stanju da izvrši agresiju već zašto bi to činila, i da li zapadni manevri na njenim granicama mogu da zastraše milion ruskih vojnika, ako bi rešili da krenu u napad
Savetujemo vam da razmislite o posledicama, poručila je direktorka za informisanje ruskog Ministarstva inostranih poslova Marija Zaharova, povodom predstojećih NATO manevara „Defender – Europe 2020“ („Zaštitnik – Evropa 2020“) u Istočnoj Evropi. Rusija će pri sprovođenju sopstvene odbrambene politike uzeti u obzir agresivne namere SAD i NATO-a, dodala je Zaharova i naglasila da je reč o najvećim NATO manevrima od završetka Hladnog rata, na kojima će učestvovati 40.000 vojnika, od čega su polovina Amerikanci. Ruski mediji prenose i izjavu američkog sekretara za odbranu Marka Espera, koji je podvukao da je jedan od zadataka ovih vojnih vežbi da se promeni „loše ponašanje“ Moskve. Zaharova kaže da će spoljnopolitički kurs Rusije ostati nepromenjen i da NATO manevri na to ne mogu da utiču.
„Direktna potvrda bila je izjava ministra odbrane SAD Marka Espera na brifingu 5. marta da je cilj ’Defender – Europe 2020’ želja da se pošalje nekakav signal Rusiji kako bi se ona prinudila da promeni svoje ’loše ponašanje’. U čemu se ono sastoji, šef Pentagona nije objasnio, jer ne bi ni mogao. Potpuno je očigledno da naša zemlja nikome ne preti, a udarnu pesnicu kod ruske granice steže upravo NATO“, saopštila je Zaharova. Kako je naglasila, SAD za učešće u manevrima, koji će biti održani u aprilu i maju ove godine, prebacuju u Evropu više od 20.000 svojih vojnika i veliku količinu ratne tehnike. „Uočljiva je, takođe, odluka da se održe ovakvi manevri velikog obima baš u vreme kada će Rusija slaviti 75. godišnjicu pobede u Velikom otadžbinskom ratu koji je započela nacistička Nemačka, upravo pod izgovorom lažnih optužbi na račun SSSR-a. Danas slične teze iznose u Vašingtonu, želeći da izvrše pritisak na Rusiju“, naglasila je portparolka MIP-a. „Razume se, agresivne namere SAD i NATO-a uzećemo u obzir prilikom sopstvene vojne izgradnje. Savetujemo natovcima da se zamisle o posledicama svojih agresivnih dejstava koja samo podstiču međunarodnu napetost“, naglasila je Marija Zaharova.
„ISKANDER“ DONOSI „RAVNOTEŽU SNAGA“
U Moskvi ozbiljno analiziraju i globalnu i regionalnu situaciju. Zato je prošle nedelje ratna Baltička flota, sa sedištem upravo u Kalinjingradskoj oblasti, izvela seriju nanošenja uslovnih raketnih udara iz sistema „Iskander“, a prethodno su slične vežbe odradili i sa upotrebom minobacačke vatre. Ali upravo je raketni sistem „Iskander“ sposoban da donese Baltičkom regionu „ravnotežu snaga“ o kojoj govori ekspert Vladimir Bruter. Ovo oružje, kako se pretpostavlja, raspoređeno je na Baltiku još pre desetak godina odlukom tadašnjeg predsednika Dmitrija Medvedeva, kao odgovor na američko instaliranje protivraketne (PRO) odbrane u Evropi, a sposobno je da u veoma kratkom roku neutrališe ne samo sve vatrene pozicije protivnika u krugu od 500 kilometara (sa unapređenim raketama i do 2.500 km) već može razorno da dejstvuje i po kopnenim snagama, nanoseći protivniku neprihvatljive gubitke. Sistem može da koristi i taktičke nuklearne bojeve glave, a njegovo prisustvo na Baltiku zvanično je potvrđeno 2016. godine. Zbog veoma velike brzine rakete, oko 6 maha, napad „Iskandera“ veoma je teško zaustaviti, a on s lakoćom uništava PVO i PRO sisteme, komandne punktove i sisteme veza, aerodrome i tehniku na njima, hangare, skladišta, mostove, protivničke raketne i artiljerijske sisteme, kao i kolone i mesta okupljanja ljudstva i ratne tehnike.
PROVOKATIVAN KARAKTER VEŽBE Ideja da bi Moskva mogla da „promeni loše ponašanje“, odnosno svoje spoljnopolitičke prioritete zvuči veoma naivno, da bi neko zaista pomislio da američka vojska i diplomatija na to računaju prilikom planiranja vojnih vežbi. Rusija nije Severna Koreja, ni Iran – pa čak ni ove države ne menjaju svoju politiku ni pod direktnom pretnjom napada SAD, koji može prerasti i u nuklearni rat. Otuda je jedina logična pretpostavka da Pentagon i Stejt department imaju na umu druge ciljeve kada na ruskim granicama zakazuju i organizuju takve vojne vežbe. Njima, u tom smislu, odgovara samostalna i nezavisna ruska politika – koju mogu da predstave kao „agresivnu“, ili bar „neposlušnu“, a samim tim i kao pretnju Evropi.
U suprotnom, da se Rusija ponaša kao zapadna marioneta, kako je bilo u vreme Borisa Jeljcina, onda bi bilo veoma teško opravdati ulaganja stotina milijardi dolara u odbranu od takve „pretnje“. Pa i postojanje samog NATO-a, koji je baš u to Jeljcinovo vreme smisao svog postojanja morao da traži u obračunu sa malom i sankcijama i lokalnim ratovima izmrcvarenom Srbijom. Tako je „agresivna Rusija“ dar s neba za opravdanje postojanja NATO-a, pa čak i za dodelu Nobelove nagrade za mir ovoj organizaciji. S druge strane, za Rusiju bi povratak u „smutne devedesete“ i u status američkog vazala bio zagarantovan put u raspad i gubitak državnog suvereniteta. Od toga, pa do konačnog zapadnog preuzimanja ruskih resursa, ostao bi samo jedan korak – i to više ne bi imao ko da spreči. Zato Kremlj neće značajnije menjati svoju spoljnu i unutrašnju politiku, ako sa Zapada, prvenstveno iz SAD, ne bude recipročnih koraka u susret. Za sada ih nema.
Prema podacima NATO-a, na predstojećim manevrima učestvovaće 17 zemalja članica i partnerskih država. Među njima su vojnici iz Nemačke, Poljske, Letonije, Litvanije, Estonije i Gruzije. Već sama činjenica da će svoje vojnike uputiti i ruski sused Gruzija, koja nije članica zapadne alijanse, ali ima složene odnose s Moskvom – ukazuje na potencijalno provokativan karakter ove vežbe. Manevri će biti održani na teritorijama Estonije, Letonije, Litvanije, Poljske, Nemačke, Holandije i Belgije, uz učešće kopnenih, vazdušnih i pomorskih snaga. I sve to će se, od 20. aprila do 20. maja, odvijati oko ruske enklave Kalinjingrad, koju Moskva smatra posebno ugroženom s vojnog aspekta. Iz scenarija ove vojne vežbe može se zaključiti da ruska zabrinutost nije bez osnova.
OTVORENO PROVOKATIVNI KARAKTER Dok iz Severnoatlantske alijanse poručuju da su manevri usmereni na povećanje sposobnosti razmeštanja trupa i koordinaciju dejstava protiv „svakog protivnika“, ruski eksperti ocenjuju da NATO koristi vežbe da bi konsolidovali savez i održali finansiranje vojnih programa. „Nema nikakvog jedinstva i svi to znaju. Naravno, niko ne namerava da ratuje protiv Rusije, ali novac mora da se sakuplja i novac mora da se plaća, zato je neophodno stvarati tu ’rusku pretnju’“, objašnjava za RT docent moskovske Visoke škole ekonomije Aleksandar Domrin. U tu svrhu, organizuje se neprekidan niz manjih i većih manevara: 2. marta su jedni od njih započeli u Letoniji („Kristalna strela 2020“) i Norveškoj („Hladni odgovor“). U Letoniji će, osim domaćina, učestvovati i oko 2.500 vojnika iz 10 zemalja: Italije, Kanade, Poljske, Španije, Češke, Danske, Albanije, Slovačke, Crne Gore i Slovenije. A u Norveškoj će biti mnogo više ljudstva, 15.000, iz čak osam zemalja, ne računajući domaćine: SAD, Velike Britanije, Nemačke, Francuske, Holandije, Belgije, Švedske i Finske.
Moskva je do sada više puta zvanično reagovala na ove pojave. Još krajem februara načelnik ruskog Generalštaba Valerij Gerasimov, na susretu s francuskim kolegom Fransoa Lekoantrom, naglasio je da je Moskva zabrinuta aktivnošću NATO-a na ruskim granicama. „Postoji niz pitanja koja izazivaju ozbiljnu zabrinutost. U prvom redu, to je jačanje vojne aktivnosti NATO-a na ruskim granicama. Manevri, planirani za skoru budućnost, održavaju se na osnovu antiruskih scenarija koji predviđaju uvežbavanje ofanzivnih operacija. Zbog odsustva dijaloga po vojnoj liniji, ovakvi manevri imaju otvoreno provokativni karakter“, ističe Gerasimov. Ekspert ruskog Međunarodnog instituta za humanitarno-politička istraživanja Vladimir Bruter rekao je da Severnoatlantska alijansa želi da gradi odnose s Rusijom s pozicije sile i zbog toga nije zainteresovana za dijalog. „NATO nikada neće davati prednost dijalogu, ako ne bude ravnoteže snaga. NATO će uvek težiti dominaciji, bilo da je reč o odnosima s Rusijom, ili sa Kinom, ili sa bilo kim drugim“, kaže Bruter.
„KOME JE SVE TO U INTERESU“ Drugim rečima, nije Moskva zabrinuta da bi u potencijalnom sukobu bila vojno poražena, jer poseduje sredstva i veštine da nanese razorne udare po bilo kom protivniku, već nju brine čin raspirivanja mržnje i nepoverenja u Evropi, što sprečava normalnu i obostrano korisnu saradnju Rusije i njenih bližih i daljih suseda. Od hladnoratovske atmosfere koja preovladava štetu imaju svi, a posebno zemlje koje su neposredno uvučene u skupu i nepotrebnu konfrontaciju. Nije poenta u tome da li Rusija može ili ne može da izvede agresiju i napad na svoje vojno i ekonomski slabije susede – to se i ne dovodi u pitanje. Glavno pitanje je: zašto bi to ona činila? I da li svi ti silni manevri na njenim granicama kojima se zapravo podstiče sukob, mogu da zastraše preko milion dobro motivisanih i do zuba naoružanih ruskih vojnika, ako bi zaista krenuli u agresiju? Na prvo pitanje još niko iz NATO-a nije jasno odgovorio, a na drugo pitanje najbolji odgovor može da ponudi „Iskander“. Kome je sve to u interesu?
Ovo je samo skretanje paznje sa drugih tema