Kako je Novak Đoković postao šampion, najbolji srpski sportista svih vremena?
Pitanje je na koje bi svako voleo da ima odgovor, pa da pokuša da ga primeni.
Naravno da ne ide to tako, ali bar donekle roditeljima nekih budućih šampiona pokušao je da olakša Srđan Đoković, otac svetskog “broja jedan” u tenisu.
“Naravno da je bilo to strašno teško uraditi u jednom od najtežih perioda u istoriji srpskog naroda. U vreme bombardovanja i sankcija stasavali smo i on kao teniser i mi kao porodica. Dvadeset najbogatijih zemalja na svetu bombardovali su jednu malu Srbiju. Mi smo se u to vreme krili po skrovištima i, kada smo mogli, odlazili na teniske terene FK Partizan. Taj tenis nas je psihički spasao. Strašno je teško bilo ostati tada psihički normalan, a kamoli napraviti nešto što se pretvorilo u tenisku bajku kakva je Novakova. Ali, u životu treba imati najveći cilj, jer ako ga nemaš, onda ti se ništa neće ostvariti. Nismo se predavali nijednog momenta, znali smo da nas na kraju tunela čeka sunce”, pričao je Srđan Đoković gostujući na televiziji Sport Klub.
Savet roditeljima je da budu objektivni i da ne pritiskaju svoju decu ukoliko nema osnova za to da će uspeti.
“Ne možete vi da odlučite da je vaše dete talenat za bilo šta u životu, pa i za tenis, nego pitate najveće stručnjake oko vas. Tako sam se i ja ponašao. Prvo mi je to rekla Jelena Genčić, koja ga je trenirala od šeste do 11. godine, pa ga je uputila kod Nikole Pilića koji ga je trenirao do 16. godine. Ona je njegova teniska majka, a on njegov teniski otac”, istakao je Đoković i nastavio:
“Ako pitate razne stručnjake i to mišljenje se ne razlikuje, onda ulažite u svoje dete pa šta vam Bog da. Ali, ako se mišljenja razlikuju, onda nemojte, jer je tenis skup sport. A, nerealnost u ovom sportu upropašćava decu. Zato roditelji moraju biti objektivni i ne smeju previše forsirati svoju decu, ako nema ‘materijala’ za to”.
Priznao je Srđan Đoković da je tokom Novakovog razvoja bio strog.
“Jesam bio strog prema Novaku, a malo manje prema Marku i Đoletu”.
Danas najbolje rangirani teniser sveta još kao mali pokazao je da zna šta je profesionalizma,
“Novak je i sam sa devet godina u jednoj emisiji, kada su ga pitali da li se zabavlja igrajući tenis, rekao da je tenis za njega posao, a igra se noću jer danju uči i trenira, pa nema vremena”.
Velika ulaganja imala je porodica Đoković u Novakov razvoj. Nije tajna da se njegov otac zaduživao kako bi obezbedio sinu sve što mu je potrebno za napredak.
“Nije imao pojma o tome do 17. godine. Da je znao, ko zna kako bi se to odrazilo na njegovu psihu i da li bi mogao da bude pravi na terenu. Njegovo bavljenje sportom je bilo mnogo skuplje od naših godišnjih prihoda, pa smo pozajmljivali, vraćali kamate… Sve do 17. godine nije znao o tome, dok ga nisam poslao na Vimbldon sa nekim trenerima koje sam opet ja izabrao, ali koji su ga huškali i loše savetovali. E, onda kada se vratio seli smo za sto i sve sam mu objasnio. Razlika između njega i ostalih tenisera je što su ostali teniseri, a on je samo trenutno teniser”.
Da li je više povukao na oca ili na majku, bilo je jedno od pitanja.
“On je kombinacija najboljih osobina mojih i supruginih, a ono loše je ostalo kod nas”.
Priznao je Srđan da je bilo i razmimoilaženja u mišljenjima sa sinom. Jedan od primera je ishrana.
“Ja sam ga vodio do 24-25. godine, ali onda je postao svoj čovek. Ja sam mislio da je prirodno i normalno da zbog strašno puno energije koju troši tokom dana mora uveče da pojede parče mesa ili nešto drugo što bi mu vratilo tu energiju. Sada je došlo neko drugo vreme, neke druge stvari su izašle u prvi plan. Novak pokazuje da i taj način koji je on prihvatio kao svoj način života je isto pravi. I ja se slažem sa tim. Kao što se slažem i sa svojim načinom, jer ne vidim da smo bilo šta pogrešili. Napravili smo šampiona”, objašnjava.Odgovor Siniši Kovačeviću
Scenarisa koji je u stranci Vuka Jeremića, Siniša Kovačević, nedavno je kritikovao Novaka Đokovića jer se ne oglašava povodom stanja u Srbiji. Odgovor je dobio od njegovog oca, Srđana: “On je neki jastreb, koji voli tako da vređa ljude i da ostane bez odgovora. Ja bih mu samo poručio da se bavi sobom i svojim poslom i da ostavi na miru Novaka, jer kada pomene Novaka u bilo kom kontekstu treba da ustane sa stolice i pokloni se tom srpskom čudu koje se dogodilo sada i pitanje je da li će se ikada opet dogoditi. Gospodin Siniša Kovačević je veliko, ogromno ime u svetu umetnosti, ali prozivanje Novaka i pozivanje da se priključi ili pridruži bilo kome je, stvarno, više nego ružno. Naša zemlja je Srbija, naša stranka je Srbija i mi ćemo se kao porodica uvek baviti opštim dobrom Srbije i srpskog naroda. Tačka“, poručio je Srđan Đoković.
Novak se često šali na svojim treninzima, što se može videti u snimcima koje objavljuje na društvenim mrežama, ali ume i da podvikne.
“To je odlika šampiona. Uvek zahteva disciplinu od ljudi sa kojima sarađuje i njihov maksimum. Da nije tako, sam ne bi napravio to što jeste”, smatra njegov otac.
Dosta puta tokom razgovora Srđan Đoković je isticao da njegov sin predstavlja Srbiju na najbolji način i da treba biti ponosan na njega, kao i da ga mnogi drugi upravo zato ne vole.
“Zapad ga ne voli zato što je to sport bogatih i ne treba im da bude najbolji neko iz male Srbije. Zato se Novak najbolje oseća na turnirima u Kini, jer tamo oseća ljubav… Novak je pokazao da mi nismo genocidan narod, nego prava stara evropska civilizacija, što on i pokazuje redovno svojim ponašanjem”, istakao je i dodao:
“Novak je u poslu kojim se bavi dostigao vrh sveta. On svakodnevno radi na svojoj edukaciji i visoko je obrazovan iako nije završio fakultet… I sam ne znam koliko jezika govori, pet-šest, a od toga četiri savršeno. On je Srbin koji je napravio nešto što je san svakog normalnog Srbina na svetu i deo je svake normalne srpske porodice. Mnogi ga gledaju kao da im je iz kuće”.
Posebnu poruku imao je za kritičare Novaka i porodice Đoković.
“Moj način se pokazao kao pravi, a vi gospodo koja mislite da znate nešto bolje, pokažite. ‘Ajde napravite najboljeg sportistu na svetu četiri puta, pa dođite da pričate sa mnom. A, do tada – mišja rupa”.
