“Krik” ima skrivenu poruku, a stručnjaci su otkrili ko ju je napisao. Reči “mogao ju je naslikati samo ludak”,napisane su u gornjem levom uglu slike na staromodnom norveškom jeziku, u blizini okvira.
Reči je, bez sumnje, napisao Edvard Munk, rekla je Mai Brit Guleng, kustos Nacionalnog muzeja u Norveškoj.Rukopis prvi put primećen 1904. godineNatpis je prvi put primetio danski likovni kritičar 1904. godine, otprilike deceniju nakon što je slika prvi put predstavljena. Od tada su stručnjaci raspravljali o njegovom autorstvu – je li to mogao biti sam Munk ili neki vandal kojem se nije svidelo ovo delo?
Ne samo da se Munkov rukopis podudarao sa porukom, već je i sam smisao odgovarao slikarevom stanju uma.
– Sam rukopis, kao i događaj, nastali su 1895. godine, kada je Munk prvi put pokazao sliku u Novreškoj – rekla je Gulen.
Da bi se otkrio autor poruke, tim u Nacionalnom muzeju u Norveškoj, prvo je morao potpuno otkriti samu poruku.
– Bilo ju je vrlo teško protumačiti – rekao je Teri Ford, konzervator u Nacionalnom muzeju Norveške.
– Kroz mikroskop možete videti da su linije olovke fizički na vrhu boje i primenjene su nakon završetka slikanja – objašnjava.
Šta je slikara podstaklo da napiše ovu poruku?
Munk je ovaj kultni komad naslikao 1893. godine, nakon popodnevne šetnje sa dvojicom prijatelja. Zastavši da bi udahnuo, Munk je video: “krv i vatrene jezike” kako se prostiru nebom, piše “All That's Interesting”.
– Moji su prijatelji nastavili, a ja sam stajao drhteći od nekog osećanja teskobe – i osetio sam kako beskrajan krik prolazi kroz prirodu – piše Munk.
Rezultat je bio remek-delo. Ali nisu se svi njegovi savremenici s tim složili.
Umetnički kritiča i jedan lekar dovodili su u pitanje, nakon izložbe slike, Munkovo mentalno stanje, govoreći da da je “Krik” dokaz da slikar nije zdrave pameti.
Munk se plašio za svoje psihičko stanje – njegov otac i deda su patili od depresije, a sestra mu je bila u psihijatrijskoj bolnici
Zašto i kad je napisao poruku?
Negativna kritika slike je pomalo izjedala i mučila Munka. U svojim pismima i zapisima često je to pominjao. I, čini se, nateralo ga je da uzme olovku i napiše belešku na samu sliku, negde pre 1904. godine.
Natpis je možda i ironičan komentar kao izraz umetnikove ranjivosti
– Možda je bio pijan. A to je mogao i biti trenutak emocionalne nesigurnosti – rekla je Gulen.
