Jedno od najsnažnijih i potresnih svedočanstava koje je preživelo rat su i zapisi devojčice, za koju se verovalo da je pre 75 godina ubijena na današnji dan samo zato što je bila Jevrejka. Ta devojčica je Ana Frank, a njen dnevnik je svojevrstan prikaz rata kroz oči i pero deteta.
Svesni da Hitler dobija sve više podrške i da okrivljuje Jevreje za probleme Nemačke, Ana Frank sa svojim roditeljima i tri godine starijom sestrom beži u Holandiju. A kada je Nemačka napala Holandiju godinu dana nakon izbijanja rata, život Jevreja postao je daleko teži. Ana je pisala tada u dnevniku kako Jevreji moraju da nose obeležja, kako ne smeju da poseduju bicikl niti da koriste tramvaj. Kako je vreme prolazilo tako je nacistički režim bivao sve stroži, te je porodica Frank bila primorana da se krije u prostorijama u poslovnoj zgradi glave porodice.
Ana je beležila svoja osećanja i misli u skrovištu, opisujući svoje odnose sa drugim ljudima sa kojima je delila prostor, želju da se vrati u školu i da postane novinarka, ali i svojoj mački Murtjeu, kog su napustili u starom stanu kada su pobegli u sklonište. Nacisti su ipak uspeli da pronađu njenu porodicu, koja je bila prebačena prvo u Vesterbork, a potom u Aušvic, i na kraju u koncentracioni logor Bergen-Belzen u kom je Ana preminula od posledica tifusa. Imala je samo 15 godina.
Od svih njih, samo je njen otac preživeo rat, a videvši Anine zapise, odlučuje da ih objavi u formi knjige. Njen dnevnik je preveden na preko 70 jezika, a mesto u kom se krila je sada muzej, koji poseti preko milion ljudi svake godine.
Iako se današnji dan godinama vezivao za dan smrti ove devojčice, nova istraživanja su pokazala da Ana nije umrla u martu, već mesec dana ranije. Ali, iako je muzej Kuća Ane Frank objavio da je Ana, zajedno sa njenom starijom sestrom, umrla u februaru, tačan dan je i dalje nepoznanica.
