Nedavno istraživanje pokazalo je da je najčešći način pripremanja riže, stavljanjem u ključalu vodu dok ona ne ispari, zapravo i najopasniji, jer izlaže one koji ga jedu otrovnom arsenu. On kontaminira rižu tokom uzgajnja, a rezultat je industrijskih toksina i pesticida.
Arsen, pa čak i u tragovima, povezuje se sa povećanim rizikom od srčanih bolesti, dijabetesa i karcinoma, kao i problemima u razvoju, pa je najopasniji za decu, upozorava Endi Meharg, profesor bioloških nauka na Univerzitetu Belfast.
On je testirao različite načine kuvanja riže kako bi otkrio koji je od njih najzdraviji.
U prvoj metodi stavio je jednu šoljicu riže i dve šoljice vode i kuvao dok voda nije isparila, a to je najčešći način pripremanja riže. Otkrio je da je tom metodom u riži ostalo najviše arsena.
U drugoj metodi je stavio jednu šoljicu riže i pet šoljica vode, a zatim kuvao isto vreme, a višak vode na kraju izbacio. Kod ove metode nivo arsena se prepolovio.
U trećoj metodi rižu je potopio u vodu i tako ostavio preko noći. Ujutru je ispirao riže sve dok voda nije postala bistra, a zatim ga skuvao. Kod ove metode nivo toksina se smanjio za 80 odsto.
Istraživanja na evropskom tržištu su otkrila da čak 58 odsto proizvoda od riže sadrže visok nivo arsena, pa se preporučuje da se riža uvek ostavi u vodi preko noći i sutradan ispere kako bi se smanjila mogučnost štetnog uticaja na zdravlje.
Koliko je riža zapravo zdrava?
Žitarica iz tropskih i suptropskih predela Afrike i Azije godinama je u središtu polemika. Dok je polovini čovečanstva osnovna hrana, drugi je proglašavaju “prehrambenom prevarom” jer je puna ugljenih hidrata i utiče na povećanje telesne težine.
“Sve zavisi od toga koji tip riže konzumirate”, objašnjavaju nutricionisti.
Bela riža se smatra “nutritivno lošim”, jer se dobija ljuštenjem ovojnice zrna, zbog čega je njegova hranjiva vrednost manja.
U procesu mlevenja uklanjaju se mekinje i klice, što mu oduzima vitamin B, gvožđe i vlakna. Iako se naknadno obogaćuje gvožđem i B vitaminom, vlakna na nažalost ne mogu da se vrate.
Smeđa riža je ista stvar kao i beli, ali on je ipak “žitarica celog zrna” jer je kod njega uklonjena samo spoljašnja nejestiva opna, pa je i bolji izvor vlakana, vitamina E i antioksidansa.
Smeđa riža
U jednoj šoljici kuvane smeđe riže nalazi oko 3,5 grama vlakana, a ista količina bele riže sadrži manje od jednog grama vlakana.
Osim toga, studije pokazuju da deo zrna riže poznatog kao subaleuronski sloj može da štiti od visokog krvnog pritiska i ateroskleroze, a on se nalazi samo u smeđoj riži. Takođe, dokazano je da zamenom bele za smeđu rižu ljudi smanjuju rizik od dijabetesa tipa 2.
Ipak, jednu stvar treba imati na umu, većina ljudi misli da je smeđa riža sinonim za žitaricu celog zrna, tehnički gledano cela zrna riže mogu da budu različitih boja, u zavisnosti od sorte kojoj pripadaju.
Iako je smeđa riža svakako bolji od bele, nutricionisti upozoravaju da je bolje ne kupovati njihove mešavine jer najčešće sadrže visok nivo soli.
