Direktorka Centra za cirkadijalnu i medicinu spavanja na Medicinskom fakultetu Severozapadnog univerziteta Feinberg i doktorka Filis Zi objasnila je da prigušeno svetlo ušlo u kapke i remeti san uprkos činjenici da su učesnici, koji su bili deo istraživanja, već spavali.
Uobičajeno, broj otkucaja srca opada tokom noći i usporava budući da je i mozak zauzet oporavkom i podmlađivanjem tela. Brojne studije su pokazale da je povećan broj otkucaja srca sa druge strane faktor rizika za razvoj srčanih oboljenja i preranu smrt.
Visok nivo šećera u krvi je znak insulinske rezistencije, gde telo prestaje da pravilno koristi glukozu, a pankreas biva preopterećen, preplavljujući telo dodatnim insulinom da bi ga prekomerno kompenzovao dok na kraju ne izgubi sposobnost da to uradi. Vremenom, insulinska rezistencija može na kraju da dovede do dijabetesa tipa 2.
Spavanje zatvorenih očiju
Prethodna istraživanja su pokazala povezanost između veštačkog svetla noću i povećanja telesne težine i gojaznosti, poremećaja u metaboličkoj funkciji, lučenja insulina i razvoja dijabetesa i kardiovaskularnih faktora rizika.
“Zašto bi spavanje sa upaljenim svetlima uticalo na vaš metabolizam?”, interesovalo je doktoru Zi.
Stoga je zajedno sa svojim timom pronašla 20 zdravih ljudi u 20-im godinama koji su pristali da provedu dve noći u laboratoriji za spavanje. Prvu noć su proveli u zamračenoj prostorji
Svi učesnici studije bili su povezani sa uređajima koji prate niz objektivnih mera kvaliteta sna. Da bi podaci mogli da se prikupljaju uz minimalne smetnje, spavali su sa intravenskom terapijom sa dugim cevima koje se provlače preko sobe i idu dalje kroz rupu do istraživačke strane laboratorije. Tako je omogućeno da i krv bude vađena bez dodirivanja učesnika koji su spavali.
“Na ovaj način su zabeleženi moždani talasi i precizirano je u kojoj fazi spavanja se osoba nalazi“, rekla je Zi i dodala:”Snimali smo njihovo disanje, broj otkucaja srca, njihov EKG, a takođe smo im vadili krv da izmerimo nivo melatonina dok su spavali.”
Melatonin je hormon koji reguliše cirkadijalni ritam tela ili telesni sat za spavanje i buđenje.
Nasumično odabrani deo grupe ponovio je isti nivo svetlosti drugu noć u laboratoriji, dok je druga grupa spavala sa prigušenim svetlom iznad glave sa sjajem koji je otprilike bio ekvivalentan “veoma, veoma mračnom, oblačnom danu ili uličnom svetlu koje je ulazilo kroz prozor”, rekla je Zee.
“Sada su ti ljudi spavali zatvorenih kapaka“, objasnila je ona. “U literaturi se procenjuje da bi oko 5 do 10 odsto svetlosti u okolini zapravo dospelo kroz zatvoreni kapak do oka, tako da ovo zaista nije mnogo svetlosti”
Ipak, čak i ta sićušna količina svetlosti stvorila je nedostatak spavanja sa sporim talasima i brzim pokretima očiju, fazama sna u kojima se dešava većina obnove ćelija.
Pored toga, broj otkucaja srca je bio veći, insulinska rezistencija je porasla, a simpatički (bori se ili beži) i parasimpatički (odmor i opuštanje) nervni sistem su bili neuravnoteženi, što se dovodi u vezu sa višim krvnim pritiskom kod zdravih ljudi.
Međutim, svetlost nije bila dovoljno jaka da snizi nivoe melatonina u telu.
Rezultati studije su objavljeni u časopisu Proceedings of the National Academi of Sciences.
Šta da radite?
Doktorka Zi bi vam preporučila da spustite roletne i zavese, isključite sva svetla i da možda i stavite masku za spavanje.
Najmanje sat ili dva pre nego što odete u krevet počnite da prigušujete sveta kako biste svoje okruženje pripremili za spavanje.
Ako vam je potrebno noćno svetlo, držite ga prigušenim i obavezno na nivou poda, da niej u nivou vaših očiju ili kreveta. Izbegavajte sva “plava svetla” od elektronskih uređaja poput televizora, pametnih telefona, tableta i laptova.
