Oni su se tom prilikom osvrnuli su se i na navodno prisvajanje hrvatske kulturne baštine, a posebno na nedavni slučaj srpskog prisvajanja dubrovačke književnosti.
Tom prilikom su dali neke izjave koje su kasnije označene kao visoko kontraverzne.
Jareb je na početku govorio o 180. godišnjici ustanove čiji je potpredsednik, a potom se osvrnuo na nastojanja Matice hrvatske da očuva hrvatski jezik u Jugoslaviji.
On je rekao da je pre pedeset godina postojala “opšta opasnost po hrvatski jezik”, jer je “sve više guran pod srpsku verziju navodnog zajedničkog jezika”.
“Kada pogledate knjige iz tog vremena, vidite da je to sasvim drugi jezik, a kada danas uključite srpske medije, vidite da više liči na taj jezik nego na hrvatski”, rekao je Jareb.
Usledio je domac´in Branimir Farkaš.
“Kada govorimo o tom jeziku, dolazimo do ovog istorijskog spora koji nas prati još od 19. veka i Vuka Karadžic´a, koji je tvrdio da su svi štokavci Srbi. Je l ‘tako? I zbog takvih ideja smo zapravo morali da se borimo za nezavisnost devedesetih godina. Sada dolaze ova nova prisvajanja hrvatskih pisaca u srpski školski program i u Zakon o kulturnoj baštini“, rekao je Farkaš i zatražio komentare gostiju.
Poruka DHK srpskim piscima
Brezak Stamac´ se osvrnula na raniju čelnikovu izjavu da “bez Matice hrvatske ne bi bilo hrvatskog naroda”.
“Malo je populistički, Matica hrvatska se nec´e uvrediti. Siguran sam da nema hrvatskog jezika bez pisaca koji su pisali hrvatskim jezikom, oni su njegovi čuvari. I svi mi kao govornici čuvamo taj jezik”, rekao je Brezak Stamac´.
Ona je napomenula da jezik treba prepustiti lingvistima, a ne politici i da je “nevolja što se politika često bavila psovkama”.
Ona je naglasila da je DHK 26. januara ove godine izneo svoj stav o srpskom zakonu o kulturnoj baštini, koji je prethodno izazvao buru.
“Potpisuje ga Upravni odbor u ime svih članova DHK. Ne treba više nikoga ubeđivati da su srpski i hrvatski dva različita jezika. Možda imam svoja poređenja, ali DHK se obrac´a srpskim intelektualcima i piscima, koji treba da upozore aktuelno srpsko političko rukovodstvo i javnost da su psovke nepotrebne. “
“Dok smo mi imali kulturu, Srbi su imali gusle, rakiju i prasetinu“
Jareb je tada govorio o navodnom srpskom prisvajanju dubrovačke književnosti.
“Reč je, jednim izrazom, o takozvanoj srpskoj Atini, kako neki tamo vole da kažu. Dubrovnik je oduvek bio i jeste meta ovih velikosrpskih zaklinjanja, kao i dubrovačke književnosti kao jednog od najvec´ih tekovina hrvatske kulture, s obzirom da u to vreme Srbi mogu imati gusle, rakiju i prasetinu, nemaju ništa slično da ih klasifikuju. među ostalim evropskim narodima i onda vole da uzimaju dubrovačku kulturu“, rekao je Jareb i nastavio:
“Kad im treba, idu tenkovima i topovima, videli smo to u Domovinskom ratu. Oni ne razmišljaju previše o tome i treba da budu na toj evropskoj kulturnoj mapi i da mogu da kažu da su bili deo nje.
Na pitanje lidera Farkaša da li je u pitanju falsifikat istorije, Jareb je odgovorio:
“Problem je što ne možete da naterate Srbiju i njene institucije da odustanu. Bio bi dobar način, a to nam nedostaje, da se naša kultura, državnost, istorija predstavlja na stranim jezicima, kao što je engleski. Tamo imate mnogo neupuc´enih ljudi, koji ne govore hrvatski ili bilo koji drugi razumljiv jezik, da razumeju šta se dešava.”
Brezak Stamac´ je potom na pitanje da li treba hitno doneti Zakon o jeziku i šta bi on doneo odgovorio:
“Velike zemlje, poput Francuske, imaju takav zakon. Kada se čuje običan zakon, kaže se da nije potreban, jer nec´emo da ‘lovimo ljude po ulici i kažnjavamo ih što su nešto pogrešno rekli’. To je skrnavljenje Zakona. Mislim da bi trebalo da postoji zakon koji c´e doneti standard standardizacije hrvatskog jezika, jer se on menja. Čuvari jezika su mediji, a ja želim da kažem da javnom servisu nedostaje što više posla sa fonetičarima i stručnjacima.
Upitan da li je prošlogodišnja odluka grada Subotice da bunjevačku ikavicu proglasi službenim jezikom nameran napad na hrvatsku manjinu, Jareb je odgovorio potvrdno.
“To je put asimilacije u srpsku naciju. Mađari su pokušavali nešto slično do 1918. godine, a ovo je modifikovana mađarska politika. U Srijemu je u Otadžbini bilo veliko etničko čišc´enje tokom Otadžbinskog rata, u manjoj meri u Bačkoj, ali je pritisak bio veliki. Sada počinjemo da stvaramo novu veštačku manjinu, koja po svemu pripada hrvatskom korpusu, a sada idemo stopama velikosrpske politike.
Ovo gostovanje izazvala je reakciju i na društvenim mrežama.
“Odavno nisam video ništa tako skandalozno u programu HRT-a kao što je Jutarnji tečaj Dobro jutro Hrvatske na temu hrvatskog jezika i zakona o jeziku! Nije bilo toliko šovinizma, nacionalnog ekskluzivizma i jeftinog jezičkog populizma 90-ih. Sramota za urednike i voditelje “, rekao je jedan korisnik.
B92
