Već sada jasno da je predsednik Vučić u Vašingtonu izborio za Srbiju krupne političke benefite.
- “Skinuta” je, sada već čuvena, tačka 10, koja je predviđala međusobno priznanje Srbije i tzv. Kosova.
- Sporazum o normalizaciji ekonomskih odnosa Srbije i tzv. Kosova nije međusobno potpisan.
Sporazum je, dakle, bilateralan, a ne trilateralan, što znači da “treća strana”, tj. Kosovo ovim sporazumom nije priznato kao subjekt međunarodnog prava.
- Stavljen je moratorijum, na godinu dana, na učlanjenje tzv. Kosova u međunarodne organizacije i institucije.
Time je pitanje statusa tzv. Kosova još jednom odloženo u stranu, uprkos insistiranju i očekivanjima Prištine.
- Priština je prinuđena da se uključi u inicijativu predsednika Vučića “mali Šengen”, što je odbijala, čak i na insistiranje Tirane, koja se, pored Severne Makedonije priključila ovom ekonomskom projektu.
Time su SAD pokazale da su prepoznale i, ovim i potvrdile, političku konstruktivnost i posvećenost Beograda napretku u odnosima unutar regiona Zapadnog Balkana, uprkos različitim politikama zemalja.
- Otvorena je nova stranica u odnosima Srbije sa Sjedinjenim Državama, koje su više godina, pa i decenija, unazad kao svog partnera na Balkanu videle pre svega Prištinu.
Ocenu predsednika Vučića da je potpisani sporazum u Beloj kući za Srbiju veoma važan i da nema čega da se stidi argumentuje svaka tačka iz dokumenta, koje su izborene uz velike pritiske i to u kući svetske sile koja je, inače, priznala Kosovo.
B92
