Dok su Ferrari i ostatak društva samostalno razvijali V12 motore, manje firme su se služile daleko jednostavnijom tehnikom. Bilo je dovoljno da direktor telefonski kontaktira nekog od američkih giganata i motor bi im uskoro stigao na adresu.
Peter Monteverdi je birao kao Bristol i Jensen, a to znači da se za pogonske jedinice redovno obraćao Chrysleru.
Taj švajcarski prodavac automobila se tokom šezdesetih upustio u maloserijsku proizvodnju automobila.
Bili su to zaista posebni automobili na kojima se nije štedjelo. Dizajn bi bio prepušten italijanskim majstorima kao što su Frua i Fissore, dok bi iz Amerike stigla “konjica”, Chryslerov big-block motor.
Dva Monteverdija ponuđena su na aukciji kuće Bonhams, a radi se o vrhunski očuvanim primercima.
Prvi je 375/4, velika limuzina koja je ime dobila po snazi motora i broju vrata. Pokretan 7.2 litarskim motorom, bio je to i ostao poseban automobil bez prave konkurencije na evropskom tlu.
Do stotke je stizao za 6,9 sekundi i jurio sve do maksimalnih 250 km/h. Tih sedamdesetih godina bila je to najbrža limuzina na svetu.
U zavisnosti od izvora informacija, proizvedeno je između 28 i 35 primeraka, a ovaj bi mogao da postigne cenu od 140.000 švajcarskih franaka.
Druga opcija je koju godinu stariji Monteverdi 375 S, kupe na čijem spisku vlasnika je i Džej Leno.
Ovaj automobil bi na aukciji mogao dostići cenu od 110.000 “švajcaraca”.
U svakom slučaju težak izbor za nekoga ko voli automobile i može sebi priuštiti ovakav delić istorije.
B92.
