Partizanova istorija duga je 75 godina, a 1966. godine zaista jeste ispisana istorija. Finale nikada posle toga nije bilo ni blizu crno-belima, a zbog svega što se desilo tog 11. maja u Briselu ostaje verovatno najveća žal među partizanovcima.
I danas mnogi smatraju da je Partizan tada imao bolju ekipu od “kraljevskog kluba”. Popularne “Partizanove bebe” predvodio je vrhunski stručnjak Abdulah Gegić, a na terenu su te večeri bili Šoškić, Jusufi, Mihajlović, Bečejac, Rašović, Vasović, Bajić, Kovačević, Hasanagić, Galić i Primajer.
Partizan je na čuvenom stadionu “Hejsel” poveo u 54. minutu golom Vasovića, ali je Real uspeo od 70. do 76. minuta da preokrene rezultat i ostavi Partizan bez jedine prilike u istoriji da se popne na krov Evrope.
Godinama kasnije ispričane su teorije da je utakmica izgubljena pre samog početka, zbog nesloge među igračima van terena, ali i problema sa upravom. I to je ono što najviše peče navijače Partizana, više i od samog poraza posle preokreta.
| Partizan – Real Madrid 1:2 (0:0) (Vasović 54 – Amaro 70, Serena 76) Stadion: “Hejsel” u Briselu. Gledalaca: 45.000. Partizan: Šoškić, Jusufi, Mihajlović, Bečejac, Rašović, Vasović, Bajić, Kovačević, Hasanagić, Galić, Primajer.Real Madrid: Arakvistan, Paćin, Sančiz, Piri, De Filipe, Zoko, Serena, Amansio, Groso, Velaskez, Hento. |
Akteri tog finala kasnije su svedočili da su igrači želeli međusobno jedni druge da prevare, menadžeri su takođe mešali prste, misli su više išle ka novcu i onome što je sledilo posle sezone, nego ka samoj utakmici.
“Na finale je dolazio kako je ko hteo, jedna grupa igrača avionom, neki kolima, oni treći, pak, za svoj groš. Pred utakmicu smo gledali kako su se neki od fudbalera fizički sukobili u restoranu, na večeri. Mi mlađi smo drhtali, uplašeno gledajući sav taj haos”, ispričao je pre nekoliko godina Blagoje Paunović.
Poznata je i priča da je uprava kluba igrače nekoliko dana pred meč počela da raspodaje ekipu i da nikakvog reda u timu nije bilo.
Sve se kasnije oslikalo u poslednjih 20 minuta finala.
