Muzika i kasete: Na raskršću između ploča i kompakt-diskova smjestila se audio kaseta - BIGportal.ba
Magazin Zanimljivo

Muzika i kasete: Na raskršću između ploča i kompakt-diskova smjestila se audio kaseta

Oni rođeni krajem šezdesetih, tokom sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka dobro znaju kako je to kad se umrsi traka na kaseti.

Mnoge generacije koje su odrastale i muzički stasavale osamdesetih i devedesetih, imale su priliku da dožive sve blagodeti slušanja male, izuzetno praktične, najčešće crne i pravougaone – audio kasete.

Moj prvi susret sa muzikom bio je upravo preko tatinih kaseta, početkom devedesetih.

Metodologija je u početku bila izuzetno prosta – zaroniti u punu kutiju, pronaći onu sa najlepšim omotom, ubaciti je u kasetofon i pojačati “do daske”.

Tako sam negde već sa tri godine imao prilike da po stanu skakućem uz ritmove sa kaseta Letim sanjam dišem Električnog orgazma, Sva čuda svijeta grupe Film, Azrine ZadovoljštineGodine zmaja Psihomodo popa i mnogih drugih.

Sa polaskom u osnovnu školu, naišli su neki novi žanrovi, a onda i moja prva, samostalna, kupovina kaseta, u lokalnoj muzičkoj prodavnici.

Izbor je bio sasvim jednostavan i u duhu vremena – U magnovenju šabačke pank grupe Goblini i Voodoo Epopeye repera Vudu Popaja.

Preslušavao sam ih satima. Do iznemoglosti.

Najviše sam voleo kada se zavalim u krevet, izvadim omot i dok se sa zvučnika šire vibracije po sobi, da čitam njihove tekstove, pevam i tonem u apsolutnu nirvanu – a sve zahvaljujući kaseti, tadašnjoj boginji nosača zvuka.

Ponekad je znala i da mi zadaje glavobolje, a iz današnje perspektive gledano, i slatke muke.

Nikako nisam bio srećan kada se umrsi traka, pa moram da iz arsenala običnih olovaka izvadim odgovarajuću i da je vratim u prvobitan položaj navijajući mali zupčasti točkić.

Takođe, omiljena poslastica mi je bila i snimanje muzike sa radija na kasetu, koja je neretko imala kiseo ukus kada muzički stub upalim na pola pesme.

I danas, kada god me put nanese u rodni grad, iskoristim priliku da odslušam neku od kaseta koje naslagane poput lego kocki, krase moju policu u sobi i odatle me nemo posmatraju, kao da iščekuju trenutak kada će njihova traka da se ponovo pokrene.

“Lični pečat na kaseti”

Prve kasete se seća i Antonio Jovanović iz Požarevca.

“Video sam na nekoj trafici, pošto si i tamo mogao da kupiš kasete – Priča o ljubavi obično ugnjavi grupe Riblja čorba i tražio sam od mame da mi kupi”, govori za BBC na srpskom Jovanović koji je te 1988. imao pet godina.

Ubrzo potom je dobio vokmen jer je ukućanima, kaže, dosadilo danonoćno preslušavanje kasete.

Tako je na miru, dodaje, mogao da nastavi da uživa u njenim zvucima, ali i drugih koje je naknadno nabavio.

Međutim, u drugoj polovini devedesetih, kada je otkrivao bendove budućeg omiljenog pravca – metala, počeo je sa pozajmljenih diskova da presnimava pesme na kasetu.

“Rezanje je bilo skupo, a džeparac nije bio dovoljan ni za piratski disk, pa je jeftinije bilo da kupiš dve, tri prazne kasete i dobiješ više muzike nego za rezan disk”, priseća se Jovanović.

Kaže da ga je radovalo što je na kasetu mogao da nasnimi omiljene pesme i da ih pušta u nizu, bez potrebe da “premotava nazad i pušta od početka”.

Dodatnu draž svemu davao je proces izrade sopstvenog omota.

Često je pomoću lenjira i rapidografa u različitim bojama, oslikavao logotipe bendova i naslovne strane.

“Nisam nešto vičan crtanju ili slikanju ali sam se uvek trudio da ostavim ličan pečat tome – da logo bude malo stilizovan, da omot deluje malo profesionalnije i da nije samo puka nasnimljena kaseta”, objašnjava Jovanović.

Tako je ukrasio i omiljenu kasetu iz tog perioda – X Factor grupe Ajron Mejden (Iron Maiden).

“To je prvi metal album koji sam imao u potpunosti i prvi logo koji sam narctao svojeručno, pa mi je možda zato i najdraži.

“Iako je bio lagan za crtanje, sećam se da sam se baš bio trudio.”

Vremenom su kompakt-diskovi odneli prevagu, pa je Antonio većinu kaseta “podelio, rasprodao i menjao za piratske diskove”.

I ostale kasete koje “skupljaju prašinu” planira da proba jer smatra da je bolje da odu u ruke nekog kolekcionara.

“Koliko god je zahvalan format i da je lepo videti ih, meni više nije to to”, zaključuje Jovanović.

Od vrha, do dna

Proizvodnja kaseta u Jugoslaviji krenula je početkom sedamdesetih godina, dok je širu popularnost stekla krajem decenije.

Rok kritičar Petar Janjatović kaže da su se tih godina, kod određenih žanrova, više prodavale kasete nego ploče.

“Kod pop muzike su imale primat upravo zbog praktičnosti – možeš da slušaš u kolima, možeš da nosiš na izlet, a gramofonska ploča je za u kuću”, govori Janjatović za BBC na srpskom.

Dodaje su one bile “osnovni nosač zvuka za mladu publiku” i da njihova pojava nije ugrozila ploče, posebno iz domena rokenrola.

“Kaseta je bila za masovnu upotrebu – nije bila skupa i ako se pokvari, ne sekiraš se, odeš i uzemeš novu.

“Bila je to neka vrsta potrošnog materijala.”

Zbog njene popularnosti i praktičnosti, mnogi su smatrali da će nadživeti ploču, što se na našem prostoru nije dogodilo.

Umesto toga, pojava kompakt-diska devedesetih vremenom ju je bacila na deponiju muzičke istorije.

“Bukvalno se ugasilo u pola godine sve, čim su krenuli diskovi – em kvalitetniji zvuk, em je cena bila skoro ista kao i kasete”, priseća se Žika za BBC na srpskom.

On je devedesetih prodavao piratske kasete ispred beogradskog Studentskog kulturnog centra (SKC).

Kaže da je najveća pomama bila u periodu od 1994. do 1999. godine jer je “tada bilo zatišje i ljudi nisu imali šta drugo da kupe”.

Najviše su se prodavale kasete “velikih bendova tog vremena” – Nirvana, Metalika i Oejzis.

Žika je početkom 2000. prodaju kaseta zamenio diskovima, ali je ubrzo počelo narezivanje i razmenjivanje, kao i zakonsko regulisanje piraterije, pa je odustao od posla.

Kaže da su mu ostale neke kasete iz tog perioda, ali da su negde u podrumu.

Petar Janjatović navodi da je ona danas važna samo kao neki “sentimentalan proizvod”.

Dodaje da je bilo nekih pokušaja poslednjih godina u diskografskoj industriji Srbije da se pored ploče i diska objavi i kaseta.

“Delovalo je egzotično, ali se nije primilo.

“To je baš igra jer danas, sa svim digitalnim varijantama muzike, ko bi se bavio kasetama”, zaključuje Janjatović.

Ipak poslednjih godina, na iznenađenje mnogih, kasete postaju ponovo popularne širom sveta.

Mnoge poznate grupe i muzičari su izdali nove albume i u ovom formatu, a među njima su Lejdi Gaga i grupe Kilers.

U prvoj polovini 2020, prodaja audio kaseta u Velikoj Britaniji porasla je za 103 odsto u odnosu na isti period u 2019, pokazali su zvanični podaci.

Slično je i u Americi gde je u 2018. zabeležen rast prodaje kaseta od 23 odsto u odnosu na godinu dana pre toga.

Šta kažu osnovci?

Iako deluje da kasete u eri striming servisa i Jutjub slušanja muzike pripadaju prošlosti, a da mladi ne znaju ni čemu one služe, situacija govori drugačije.

Osmogodišnji Maksim Kojić se u vrtiću prvi put susreo sa video kasetom, ali zna šta je i ona “manja, muzička kaseta”.

“To su kasete za audio i one puštaju muziku”, kaže Maksim za BBC na srpskom.

Dodaje da kod vršnjaka s kojima se druži nije imao prilike da vidi ove nosače zvuka, već samo u vrtiću i kad ode kod bake u posetu.

Pet godina starija Aleksandra Petković iz Dimitrovgrada u kući ima bakine, dekine i tetkine kasete, ali nikada nije imala prilike da ih pusti.

Muziku, kaže, sluša preko kompjutera, ali bi volela da kao poklon dobije kasetu nekog od njenih omiljenih bendova – Fever 333Turnstile ili Debeli precjednik.

“Stavila bi je kao ukras u sobu, što radim sa svim mojim stvarima, pošto me je strah da ne upropastim”, govori Aleksandra za BBC na srpskom.

Iako nikada nije čula kako zvuči pesma na kaseti, nema neke preterane dileme.

“Mislim da zvuči isto, samo možda negde koči malo i to je to.”

Šta kažu didžejevi i muzičari?

Prvu pesmu koju je Borko Vujić snimio na kasetu 1982, bila je Wanna be startin’ somethin’ Majkl Džeksona.

“To je bilo uobičajno da sa radija snimaš muziku na kaseti.

“Kaseta ti tako stoji u kasetofonu po ceo dan sa rekording dugmetom na pauzi i kad čuješ neku stvar koju bi želeo da imaš, pustiš pauzu i snimi je”, objašnjava Vujić za BBC na srpskom, tada đak prvih razreda osnovne škole.

On je početkom devedesetih imao priliku da na nekoliko žurki pušta muziku sa dva kasetofona.

“To je specifična tehnika kako ćeš da umiksuješ dve stvari jer u jednom trenutku prvu završavaš, a druga počinje i nemaš nikakav prostor za prelaz između.

“I to je tehnički zahtevno, a ishod je neizvestan”, osmehujući se objašnjava farmaceut Vujić, inače didžej u raznim beogradskim klubovima.

Tek nekoliko puta je ovako puštao muziku, uglavnom na kućnim žurkama i jednom u kafiću jer to nije bila “uobičajna stvar”.

Ipak, smatra da su kasete najlošiji nosač zvuka.

Njegova kolekcija broji više od 200 primeraka, ali ih danas sluša isključivo u automobilu, gde se trenutno nalazi jedna “hrom-dioksidna kaseta”.

“To je kaseta od 100 minuta na kojoj je godišnja lista iz 1994. sa radija B92 – tu su Oejzis, Pol Veler, Portished, Orbital…”

Sa muzičkim kasetama u automobilu, u ranom detinjstvu susreo se i Jasmin Rastić, gitarista mladog beogradskog garažnog pank benda Gazorpazor.

“Sećam se kako su izgledale te tatine kasete i kasetofon, ali se ne sećam koja je bila muzika”, priča Rastić za BBC na srpskom.

Priseća se “kroz maglu” da su se kasete slušale i na haj-faj uređaju u stanu, koji je kasnije ukraden.

Kao zaljubljenik u muziku, Rastić je od novca koji je dobio za 18. rođendan kupio pojačalo, gramofon i CD plejer, ali nije bilo dovoljno za takozvani – dek za kasete.

Ipak, danas razmišlja da doda i njega na kućni haj-faj uređaj jer mu se kasete izuzetno dopadaju.

“Verujem da i u kasetama može da se uživa i da imaju neki poseban šmek”, kaže Rastić.

Njegov bend je do sada izdao dva EP diska, ali kaže da im je padalo na pamet da objave i kasetu.

“Snimili smo sve pesme sa novog izdanja, malo prljavije i uživo, pa smo mislili da to možda nasnimimo na kasetama, kao alternativnu verziju izdanja, sa istim aranžmanima, ali drugačijim zvukom”, dodaje gitarista.

Izdavanje kaseta u Severnoj Makedoniji

Izdavačka kuća “Matracookie Records” iz Severne Makedonije do sada je objavila pet izdanja, sve na kaseti.

Iza cele priče stoje Biljana Gajić i Bojan Filipovski, koji kažu da su se u takvu avanturu upustili jer im je “falilo nešto opipljivo, fizičko i toplo u ovom novom muzičkom okruženju”.

“Shvatili smo da smo, kao generacija koja je odrastala devedesetih, najviše vezani za kasetu.

“Ona ima izdržljivost – jedini muzički format koji može da se popravi, skromnost, toplinu i sama devijacija snimanja na traci nosi zvuk nostalgije”, objašnjavaju oni za BBC na srpskom.

Kažu da je danas veoma zahtevno objavljivati muziku na ovom nosaču zvuka jer su, između ostalog, mnoge mašine za proizvodnju određenih delova kasete “davno ispali iz upotrebe”.

“Ne možete naći ništa prostim guglanjem, a neke stvari morate i sami da isfabrikujete.

“Ali je u svakom slučaju i više nego zabavno.”

Planiraju da se zadrže na “uradi sam” ideji, u njihovom “malom pogonu” za proizvodnju sopstvenih izdanja.

“Potražnja se može najrealnije videti na našim tiražima, koji su mali, ali dovoljno da možemo reći da postoji interes koji je u začecima”, zaključuju.



Izvor: BBC News na srpskom

Danas objavljeno

Toking heds se plašili zatvora u Jugoslaviji

Vanja A

Brus Vilis postao prvi glumac koji je prodao prava na svog “digitalnog blizanca”

Vanja A

Vila bivše SFRJ u Njujorku prodata za 50 miliona dolara

Zeljka

Ostavite komentar