Da li bi koristeći se efektom šoka posle izvedenog ustavnog blickriga, Putin i vojnobezbednosni tabor na izbore mogli da izađu s novim licima, a možda i partijama, i tako manje-više bezbolno slome otpor liberalnih interesnih klanova unutar establišmenta?
Kada je 15. januara u godišnjem obraćanju federalnom parlamentu najavio delimičnu reviziju važećeg Ustava RF, Vladimir Putin je istovremeno formirao i 75-članu radnu grupu za izradu nacrta akta o ustavnim promenama, s predsednicima komiteta Saveta Federacije i Državne Dume za ustavna pitanja Andrejom Klišasom i Pavelom Krašenjinikovim, i direktorom vladinog Instituta zakonodavstva i uporednog prava Talijom Habrijevom na čelu. Već petog dana po formiranju radne grupe u Dumu je stigao Putinov predlog zakona o promeni 22 odredbe Ustava Ruske Federacije koje se nalaze u glavama Ustava koje se mogu menjati bez sazivanja ustavotvorne skupštine. Državna duma je 23. januara u prvom čitanju jednoglasno podržala ovaj predlog zakona, a već za 11. februar zakazano je drugo čitanje, kada će o predlogu zakona o ustavnim promenama odlučivati dvodomno zakonodavno telo, na zajedničkoj sednici Dume i Saveta Federacije. O novim ustavnim propisima bi prema Putinovom predlogu trebalo da se izjasne birači na referendumu, koji će po poslednjim informacijama biti organizovan najkasnije do 1. maja ove godine.
PLANOVI LIBERALA Imajući u vidu podelu vrha ruske politike na liberalno-ekonomski i vojnobezbednosni tabor, pojedini ruski analitičari iznose pretpostavke da je Putinov predlog ustavnih reformi iznenadio ne samo rusku i inostranu javnost već i pojedince iz liberalno-ekonomskog tabora, u koje ubrajaju premijera Dmitrija Medvedeva i predsednika Dume Vladimira Volodina. Nezavisno od ovih spekulacija, jedno je već sada jasno, Putin se opredelio ne samo za iznenadnu već i za brzu ustavnu reviziju.
Ustavni blickrig u političkom ratu treba da ostvari isti efekat koji se od blickriga očekuje u oružanom sukobu: munjeviti udar po protivniku treba da uništi njegovu sposobnost da vodi dugi iscrpljujući frontalni rat. U Putinovom slučaju protivnik je liberalna opozicija, kako ona koja se nalazi van sistema vlasti, tako i tzv. „sistemski liberali“, preko kojih zapadni centri moći direktno i indirektno vode hibridni rat protiv ruskog naroda i ruske državnosti. Posle ozbiljnog uspeha na prošlogodišnjim septembarskim izborima za moskovsku Gradsku dumu, liberali su se po svemu sudeći spremali za dugi i, samim tim za bezbednosni sektor, iscrpljujući rat s Putinom. Kako bi koordinirale ovim aktivnostima, SAD su u Moskvu krajem prošle godine poslale novog ambasadora Džona Salivena. U tom ratu su redovni parlamentarni izbori 2021. godine markirani kao savršena prilika da se kroz novi izborni neuspeh kandidata Jedinstvene Rusije dovede u pitanje lični Putinov autoritet, kako politički oslabljen Vladimir Vladimirovič ne bi mogao presudno da utiče na proces formiranja vlasti posle isteka mandata 2024. godine.
KLJUČ ZA RAZUMEVANJE Dok se protivnik spremao za dugi rat, koji bi bio iscrpljujući za Putina i bezbednosne strukture RF, predsednik Rusije je posegao za ustavnim blickrigom. Ključ za razumevanje izabrane taktike nalazi se u predloženom referendumu o ustavnim promenama. Naime, prema članu 136 Ustava RF nije predviđeno da se o promenama propisa glava 3–8 Ustava izjašnjavaju birači putem referenduma, već federalno zakonodavno telo (2/3 većinom ukupnog broja poslanika u Dumi i 3/4 većinom ukupnog broja senatora u Savetu Federacije), uz naknadnu potvrdu zakonodavnih tela najmanje 2/3 federalnih jedinica. Ipak, Putin je predložio da se akt o ustavnim promenama iznese na opšterusko svenarodno glasanje, jer je takav referendum idealan za proveru i sledstveno jačanje Putinovog autoriteta, imajući u vidu da već godinama raste procenat građana koji se zalažu za promenu Ustava od 1993. godine (44% građana 2013; 68% 2019), koji je donet u uslovima spolja dirigovanog državnog sloma, Jeljcinovog samovlašća i oružanog napada na ruski parlament (Beli dom). Posle uspeha na ustavnom referendumu, za politički osnaženog Putina bilo bi idealno da se do kraja ove godine raspišu prevremeni izbori za Dumu, o čemu se već uveliko govori među ruskim i inostranim analitičarima. Koristeći se efektom šoka posle izvedenog ustavnog blickriga, Putin i vojnobezbednosni tabor bi na takvim izborima mogli da izađu s novim licima, a možda i partijama, i tako manje-više bezbolno slome otpor liberalnih interesnih klanova unutar establišmenta.
Iako je izvedena na munjevit način, ustavna reforma je dugo i brižljivo pripremana, pošto obiman akt o promenama osetljivih ustavnih propisa nije mogao da bude završen u roku od pet dana, koliko je proteklo od trenutka kada je Putin najavio delimičnu ustavnu reviziju do podnošenja Dumi predloga zakona o promeni 22 odredbe Ustava Ruske Federacije. Dugogodišnji rad na pripremi ustavnih promena najbolje se vidi iz ugla pojedinih novih ustavnih rešenja.
BORBA ZA SUVERENITET U srpskoj javnosti je već s pravom uočeno kako među novim ustavnim propisima, „prvo i najvažnije: to je prioritet nacionalnog prava nad međunarodnim“ (Boris Nad). Reč je o dopuni postojećeg člana 79 Ustava kojom se predviđa da se odluke međunarodnih organa, organizacija i tela formiranih bilateralnim i multilateralnim međudržavnim sporazumima čiji je potpisnik RF – neće izvršavati u Rusiji ukoliko su protivne odredbama njenog ustava. Pošto postojeći član 15 Ustava RF ne daje osnova za tumačenje da ratifikovani međunarodni ugovori i opšti principi i norme međunarodnog prava imaju jaču pravnu snagu od Ustava RF, već samo od federalnih zakona, novopredloženom dopunom ne uvodi se prvi put u ruski pravni sistem načelo prioriteta domaćeg prava nad međunarodnim pravom. Imajući u vidu dosadašnju praksu Ustavnog suda Rusije koji je proglasio protivustavnim i neobaveznim pojedine presude Evropskog suda za ljudska prava, predsednik Rusije je princip prioriteta domaćeg nad međunarodnim pravom proširio i na pojedinačne odluke međunarodnih sudova ili drugih organa. Time se omogućava Rusiji aktivna spoljnopolitička pozicija, jer i bez istupanja iz, primera radi, Saveta Evrope može da onemogući primenu protivustavnih presuda Suda iz Strazbura.
Upravo o tome je još 2018. godine, u naučnom članku „Od borbe za pravo ka borbi za suverenitet,“ pisao sadašnji kopredsedavajući radnom grupom za promenu Ustava, prof. dr Andrej Klišas. Da se u Rusiji odavno vode stručni razgovori o potrebi jačanja ustavnog suvereniteta Rusije, što je Kremlj brižljivo pratio i analizirao, svedok je i potpisnik ovih redova. Na naučnoj konferenciji koja se u aprilu 2014. godine održavala na Moskovskom državnom univerzitetu „Lomonosov“ u čast 150. godišnjice zemske reforme cara Aleksandra II, u organizaciji Univerziteta i Saveta Federacije, otvoreno se govorilo o tome da su, na primer, pojedine odredbe Evropske povelje o lokalnoj samoupravi, koju je ratifikovala RF, neprimenjive u Rusiji. Već tada se mogao steći jasan utisak da se Putinova Rusija posle priključenja Krima sprema da posle političke izvrši i ustavnu resuverenizaciju.
