Tok bolesti je nepredvidiv, a žene obolevaju dva puta češće nego muškarci. Danas je Svetski dan obolelih i obeležava se pod sloganom “Zaustaviti multipla sklerozu”.
Dr Olivera Tamaš, neurolog sa Klinike za neurologiju KCS-a kaže da je multipla skleroza hronično neurološko oboljenje, bolest mozga, kičmene moždine i optičkog nerva, vrlo nepredvidiva bolest koja nastaje zbog poremećaja imuniteta.
Neophodnu terapiju o trošku države dobija više obolelih nego ranije, a od narednog meseca trebalo bi da bude i dodatno povećan broj pacijenata na lečenju.
Dr Olivera Tamaš, neurolog sa Klinike za neurologiju KCS-a kaže da je multipla skleroza hronično neurološko oboljenje, bolest mozga, kičmene moždine i optičkog nerva, vrlo nepredvidiva bolest koja nastaje zbog poremećaja imuniteta.
“Vrlo su različiti simptomi, utrnulost ili neke druge senzitivne smetnje bilo kog dela tela. To može biti poremećaj oštrine vida, udvojeno viđenje, nestabilnost pri hodu, vrtoglavica, motorna slabost, otežan hod, seksualna disfunkcija, ali i naizgled nevidljivi simptomi kao svakodnevna zamorljivost, poremećaj pamćenja, koncentracije, što znatno narušava kvalitet života naših bolesnika”, ističe dr Tamaš.
Pacijenti bi, kaže, trebalo da se leče lekovima koji menjaju prirodan tok bolesti.
“Imamo različite lekove, delimo ih na umereno efektivne i imamo na raspolaganju od juna prošle godine i visoko efektivne lekove. Zadatak terapije je da uspori progresiju bolesti, da nemamo jake relapse i poboljša kvalitet života. Imamo i simptomatsku terapiju i ne smemo zaboraviti nefarmakološki pristup u vidu fizikalnog tretmana”, naglašava dr Tamaš.
Žene češće obolevaju
Navodi da je posebna okolnost da ženska populacija češće oboleva od multiple skleroze.
“Prvi klinički simptomi se dešavaju u reproduktivnom periodu. Nekada ranije je odlaganje terapije bilo ne retko i odlagalo se nakon ostvarivanja porodice. Ono što danas znamo je da neuroaksonalna oštećenja nastupaju na samom početku bolesti i ovakav pristup nije ispravan. I u našoj zemlji raspolažemo lekovima koje možemo da koristimo tokom trudnoće. Lekovi kao što su imunomodulatorna terapija gde pripadaju interferonski preparati, glataramer, acetat. Oni nisu indikovani u trudnoći i mogu da se koriste tokom začeća, za vreme trudnoće i u periodu dojenja”, ističe dr Tamaš.
Napominje da je to lek izbora za one pacijentkinje koje imaju umereno aktivnu bolest.
“Od juna prošle godine kada imamo i mogućnost da lečimo pacijentkinje visoko efektivnom terapijom u okviru koje postoji indukciona terapija koju koristimo u odgovarajućim ciklusima. Ideja te terapije je da se pacijentkinje uvedu u jednu mirnu fazu bolesti, nakon čega možemo da planiramo porodicu. Važno je da znamo koje je optimalno vreme koncepcije koje je različito za svaki lek”, kaže dr Tamaš.
Poručuje da “nikako ne posustajemo i da idemo dalje, da naše pacijente lečimo zaista kako treba”.
“Zaista izuzetno možemo da pomognemo u planiranju porodice sa ovim lekovima koje imamo na raspolaganju, što smatramo ogromnim uspehom”, zaključila je dr Tamaš.
