"Mučio me je Piksi – penal Pančeva gledao sam kroz prste i onda je nastalo ludilo" - BIGportal.ba
Fudbal Sport

“Mučio me je Piksi – penal Pančeva gledao sam kroz prste i onda je nastalo ludilo”

Ljubomir Ljupko Petrović, trener koji je vodio Crvenu zvezdu do titule prvaka Evrope, prisetio se 1991. godine.

Petrović je za klupski sajt opisao kako je izgledao put crveno-belih do najvećeg uspeha srpskog i jugoslovenskog fudbala, sa krunom 29. maja pre 29 godina na stadionu Sveti Nikola u Bariju.

Sve je krenulo “traljavo” od Grashopersa u Beogradu.

Za start protiv Grashopersa smo se pripremali kao da nam je finalni meč. Ništa nismo prepuštali slučaju, tri puta smo gledali ‘skakavce’, Kule Aćimović, Žota Antonijević i ja, i bili smo saglasni da smo bolji od njih, ali da to moramo da pokažemo na terenu. Upozoravao sam igrače pred meč u Beogradu da rivala vodi Otmar Hicfild, jedan sjajan trener, da imaju Keclea, Bukela ali ništa nije stizalo do ušiju igrača. Grashopers je bio otresit, kad je Binić izjednačio bilo mi je jasno da više od toga nećemo moći i molio Boga da ostane 1:1“, počeo je Petrović.

Setio se i da su mu navijači tada zviždali prvi i poslednji put nakon tog meča. A onda je u revanšu bila rapsodija – 4:1.

Znao sam da su igrači spremni da izginu na terenu za pobedu, jer su bili željni da pokažu da vrede mnogo više. Mislim da je Pančev u Švajcarskoj pretrčao više nego ikada u karijeri. Kretao se u oba pravca, pravio dar-mar njihovoj odbrani i bukvalno ih je pojeo. Ne samo da je postigao gol, već su i oba penala bila napravljena nad njim. Razbili smo ih. Posle utakmice mi je Hicfild rekao ‘Lako mi je bilo u Beogradu, znao sam da nas u revanšu čeka pakao’. A, ja sam i pre meča rekao Džajiću da ćemo ako prođemo Grashopers igrati u finalu, znajući da smo na raskrsnici i pred dvoja vrata, gde su jedna vodila u raj, a druga u pakao“.

Potom je “počišćen” Glazgov Rendžers ukupnim rezultatom 5:2.

Radili smo danonoćno na pripremi, u Glazgovu nam je mnogo pomogao Drizić koji je igrao za Dandi. Dao nam je svoja viđenja koja su se poklopila sa onim što smo i sami uočili. Zaustavili smo Džonstona, Radinović je uštopovao Hujstru, a Prosinečki i Jugović su bili sjajni u veznom redu. Ipak, za mene je Vlada Stošić, koji je zamenio u timu povređenog Savićevića, bio igrač utakmice. Iskoristili smo što su nas Škoti loše procenili i zasluženo dobili 3:0“.

Obezbeđen je duel sa Dinamom iz Drezdena u trenutku kada je izboreno proleće u Evropi i mesto u četvrtfinalu.

Vladimir Petrović Pižon je dobio zadatak da prati pripreme Dinama, 10 dana je gledao sve, beležio, skenirao tim do tančina. Njegova zapažanja bila su dragocena. Imali su Reslera i Gičova, sjajne napadače, a pred meč u karantinu u Arađelovcu nisam oka sklopio. Ne zato što sam strahovao već što opet nisam imao Najdoskog u timu. Nisam hteo da se Nemci pitaju, odredio sam da Marović i Šabanadžović budu štoperi i da čuvaju dvojicu najopasnijih igrača Dinama. Uverevao sam ekipu u dve stvari – da ne smemo da primimo gol u Beogradu i da ako prođemo ovu prepreku osvajamo Kup šampiona. Odigrali smo bez greške, zrelo, ofanzivno a opet pažljivo, slavili 3:0 i bili u na korak od polufinala. Za revanš mi je prošla misao o nesrećnom porazu Zvezde od Panatinaikosa, obuzeo me je strah, gubio sam vazduh… Ipak, igrali smo dogovoru i da sudija nije prekinuo meč domaćin bi pretpreo katastrofu“.

Bajern, Petrović otkriva, nije želeo jer se vodio floskulom “Svi igraju fudbal, Nemci pobeđuju”.

Kad je Džajić pre žreba rekao da ‘Želimo Bajern’, a posle žreba ‘Pobeđujemo u Minhenu’ nisam znao šta da mislim. Džajić nikad nije pričao u prazno, pa ni tada. Nisam se plašio Bajerna, ali sam znao da moramo da budemo na vrhuncu moći da bismo u tome i uspeli. Napravili smo mikrociklus od 12 dana, znali smo da Bajern ne može ni u jednom segmentu da nas iznenadi. Nije mi bilo prijatno kad je Volfart postigao gol ali taj izjendačujući naš u 45. minutu doneo nam je mir. U svlačionici smo se napunili samopouzdanjem, govorio sam igračima da je Bajern nervozan, da će krenuti grlom u jagode, a da mi moramo biti pametni i da ih moramo kazniti. Igrači su odigrali perfektno u nastavku, bila je to naša najbolja utakmica jer smo i tračali kao Nemci. Dok smo čestitali jedni drugima odmah posle pobede od 2:1 rekao sam Džajiću ‘A, šta sada? Majstore sada moramo da učinimo sve da ovu pobedu ne ispustimo u Beogradu, Nemci neće doći sa belom zastavom’“.

Upravo ga je plašio srpski mentalitet u unapred “dobijenim” utakmicama.

Pripremili smo tim bez obzira što su igrači išli ‘pogrbljeni do kolena“ od tapšanja po ramenima. Euforija je vladala kao nikad pre, trebalo je igrače koncentrisati samo na teren. I odigrali smo sjajno poluvreme, Mihajlović je postigao gol, a posle toga su igrači počeli da se utrkuju ko će više da se istakne, bili su sebični kao da sa druge strane Sloboda iz Tuzle, a ne Bajern. Upozoravao sam u svlačionici šta bi moglo da se dogodi ako nastavimo sa tim i dogodilo nam se taj gol Augentalera kroz noge Diki. Pa odmah i drugi, igračima su se noge postale od olova, kukao sam u sebi ‘Gde mi je sad Najdoski’. Da je on bio u timu lako bismo prošli. Vikao sam sa klupe, igrači Bajerna su nastavili da napadaju, a kad je Volfart pogodio stativu a lopta se umesto njihovom igraču odbila čudesno našem ja sam počeo da vičem – ‘Sad ćemo da im damo gol’. Kad je na krilima te nestvarne energije sa tribina lopta ušla u mrežu, jedno minut nisam znao gde sam. Dok su svi skakali, a stadion odzvanjao, razmišljao sam samo kako da iskoristim još dve izmene. Ubacio sam Stošića i Momčilovića, malo ko je to i zabeležio a meni su ta četiri minuta bili kao četiri godine. Slavlje koje je nastalo nikad više nije viđeno. Navijači su odneli bukvalno sve sa terena, igrači ostali u gaćama. Slavlje je trebalo izdržati“.

I onda čuveni Bari i finale sa Marsejom. Petroviću je reper bio Okser, koji je uživo gledao protiv kluba sa Velodroma.

Nema nam druge, branićemo se i čekati šansu. Ko da zadrži Papena kad mu Vodl i Pele gurnu loptu u prostor? Odlučio sam tako, neće biti klasičan bunker, a mislio sam da ćemo igrati nerešeno, govorio sam svima. I u produžecima nećemo krenuti grlom u jagode. Sačekaćemo mi i penale i postati prvaci Evrope. U razgovoru sa igračima i rukovodstvom uspeli smo da se pripremimo na način koji smo zacrtali da ne sme da se stvori prazan prostor iza naše odbrane. Tako su u pripremi taktike Džajić, Antonijević i Dujković morali na teren da glume Di Meka, Žermena i Mozera“.

Kada ga je Mihajlović upitao “Šefe, a šta da radimo kad budemo imali loptu u nogama?”, Ljupko mu je odgovorio “Ako ne znaš šta ćeš, pošalji je protivniku”.

Mučilo me je samo da li će Piksi igrati za Marselj ili ne. I umalo da nam Piksi dođe glave u produžecima, ali ostalo je 0:0 i nekako sam bio uveren da smo u prednosti prilikom izvođenja penala. Večno sam se zahvaljivao Miljanu Miljaniću koji je uveo da se u našoj ligi šutiraju penali posle nerešenog rezultata. Sve se obistinilo što sam predvideo. I da će Dika odbraniti penal i da ćemo pobediti. Kad se Darko spremao da izvede penal gledao sam kroz prste, a Džajić mi je stavio glavu u krilo rekavši ‘E, moj Dragi, za pet sekundi možemo biti prvaci Evrope“. A, onda je sve eksplodiralo, zagrljaji, ludilo i kod mene, neočekivano – velika praznina. Gledao sam u tribine, navijače, a ništa nisam video. Slavili smo do zore, da bi neviđenu feštu doživeli u Beogradu. Nikad nisam video toliko ljudi pored autoputa, oko stadiona, na Marakani 50.000 navijača“.

Ostaje žal za raspadom tima u trenutku i bivše Jugoslavije.

Šteta je velika što nam nisu dozvolili da Zvezda vlada Evropom još nekoliko godina. Raspad zemlje je doprineo da budemo zaustavljeni u svom pohodu, a imali smo velike planove. Ostvarili smo snove u Bariju, naplatili talenat, kvalitet i veliki rad. Zvezda je bila velika a sa Kupom šampiona, zatim i Interkontinentalnim kupom upisala se u red najvećih u Evropi. Ponosan sam jer Bari je fudbalski potpis svih nas koji smo prevalili taj put od Grashopersa do trijumfa u Bariju“, zaključio je Petrović.

Danas objavljeno

Dominacija i povreda Jokića, Pokuševski se poigravao, Lejkersi do pobede, Njujork lako

Zeljka

Kepa od tragičara do junaka, Čelsi “preživio” penale

Zeljka

Žiru matirao Vanju i vratio Milan na vrh, remi u Speciji

Zeljka

Ostavite komentar