Met Tejlor je pobedio Tinder za jednu noć. Primenio je na svom kompjuteru kôd koji je automatski svajpovao udesno svaki profil koji je odgovarao njegovim interesovanjima. Do jutra je prelistao 25.000 profila.
Devet profila se poklapalo s njim, a jedna od tih osoba, Čeri, pristala je da izađe s njim. Na svu sreću, Čeri je ta priča bila simpatična i sada su njih dvoje u srećnom braku.
Ako postoji efikasniji način da se iskoristi aplikacija dejtovanje, ja za njega nisam čuo.
Jasno je da Tejlor ništa nije želeo da prepusti slučaju. Zašto bi se oslonio na to da će mu algoritam ponuditi odgovarajuće profile, kad naprosto može sve da ih svajpuje udesno?
Niko, međutim, neće moći da ponovi njegov uspeh, pošto je aplikacija danas zaštićenija nego pre nekoliko godina i algoritam je ažuriran tako da kažnjava one koji svakoga svajpuju udesno.
Ili ljudi makar misle da jeste.
Oni koji ne bi da koriste “analizator paketa” – što je Met upotrebio kako bi pobedio Tinder – naprosto ne mogu da odole primamljivom obećanju da će neka aplikacija ili program, nakon što ukažu poverenje algoritmu, pronaći pravu osobu za njih.
“Ljudi koji su singl prosto žele da takvo nešto postoji – to je romantični ekvivalent plana za lako mršavljenje”, tvrdi dr Samanta Džoel, vanredna profesorka na univerzitetu Vestern, u Londonu, u Kanadi.
“Ljudi to žele zato što ih iscrpljuju izlasci sa svakom pojedinačnom osobom. Kao i kod većine neostvarenih želja, mislim da treba s oprezom prihvatiti kad neko tvrdi da je uspešan u tome.”
Veliki broj aplikacija i sajtova tvrdi da je u stanju da, obrađujući podatke, pregleda profile u potrazi za što većim podudaranjem.
Tvrde da će vam, pošto kompletirate test ličnosti, pomoći da sačuvate palac od svajpovanja.
Problem s kojim se suočavaju naučnici koji bi da ispitaju podatke, kao i novinari koji žele da provere te tvrdnje, jeste taj što su algoritmi intelektualna svojina kompanija, te stoga nisu javno dostupni.
Njihov čitav posao počiva na razvoju pametnih algoritama za pronalaženje partnera i čuvanja tih formula u tajnosti.
Šta, onda, naučnici rade kada žele da ispitaju te proroke privlačnosti? Oni naprave svoje.
U jednom slučaju, Džoel i njene kolege tražili su od ljudi da popune upitnik o sebi i o tome za kakvim partnerom tragaju.
Neka pitanja su bila vrlo slična onim koja se mogu pronaći na nekom sajtu dejtovanje, a mnoga su išla dublje od toga.
Ispitanike je pitano da li se slažu sa raznim konstatacijama, od toga da su “vesele osobe”, preko toga da se “plaše da ih neko ne ostavi” do toga da li bi, “da mogu opet da prožive život, sve uradili drugačije”.
Ukupno su opisali više od 100 osobina i sklonosti. A onda je, nakon serije četvorominutnih kratkih dejtova, traženo da se izjasne da li su se romantično zainteresovali za neku od tih osoba.
Tada su naučnici imali sve tri stvari potrebne za predviđanje romantične želje.
Prva je učesnička želja, to jest, to koliko su se ljudima u proseku dopali njihovi dejtovi u odnosu na druge.
To pokazuje koliko je svaka osoba izbirljiva. Da li se lako pronalazi sa drugima ili joj je teško da oseti hemiju?
Upoređujući probirljivost među učesnicima, naučnici mogu da odrede ko će među njima ostvariti najviše potencijalnih veza, zbog toga što su otvoreni prema tome s kim bi da se viđaju.
Druga je partnerska želja, to jest, to koliko su ljudi poput vas bili uspešni u poređenju sa svojim partnerima.
Obrnuto od želje učesnika, ovo pokazuje vašu prosečnu privlačnost.
Kada su probirljivost i privlačnost oduzeli od uspeha učesnika u romantičnim vezama, naučnici su uspeli preciznije da odrede kompatibilnost.
“Neki ljudi su privlačniji od drugih i u stanju smo da predvidimo ko može da ostvari najviše uspeha”, tvrdi Džoel.
“To nije cilj sajtova za uparivanje ljudi. Oni ne tvrde da će profiltrirati izbor tako da birate samo između atraktivnih ljudi.”
Džoel je otrila da njen algoritam može da predvidi učesničku želju i partnersku želju, ali ne i kompatibilnost. Čak ni malčice.
Uspeo je jedino da odredi negativni procenat nepodudaranja – što znači da ste precizni u manje od nula odsto slučajeva.
To možda zvuči kao zavrzlama, ali Džoel tvrdi da bi njen algoritam uspešnije baratao prosečnim rezultatima svakog učesnika nego što nudi prikladne odgovore.
“Bio je sasvim neupotrebljiv”, napominje Džoel. “Zaista je trebalo da radi bolje.”
“Smatram da se, kad se dvoje ljudi nađe, među njima razvije zajednička dinamika koja manje ili više predstavlja zbir svojih delova i ne može se apriori predvideti”, kaže Džoel.
“Njihove pojedinačne preferencije ne čine suštinu onoga što će smatrati privlačim.
Moja procena toga da li ste bili zabavni nakon susreta odrediće to da li ćete mi se dopasti, ali to neće učiniti moja želja za zabavnom osobom, kao ni to koliko bi smatrate da ste zabavni, zato što možda ne delimo isti smisao za humor.”
Pronalaženje načina da se dođe do preciznih procena neće biti jednostavno.
Uspešno predviđanje
Drugi tim naučnika je, čini se, uspešno predvideo romantičnu želju služeći se algoritmom.
Zamislite kuću prepunu potencijalnih partnera. Što se na većoj visini neko u kući nalazi, to je ta osoba prijatnija.
Što se nalazi dublje u kući, to ima bolji smisao za humor.
Što je više udesno, to je fizički privlačnija, i tako dalje, sve dok ne prikupite podatke o 23 različite osobine.
E sad, u zavisnosti od vaših preferencija, možete zamisliti da vaš savršeni partner stoji, na primer, u blizini umivaonika u kupatilu.
Možda u okolini ima i drugih koji bi vam bili gotovo jednako privlačni. Možda postoji neko još zabavniji i lepši od njih, ali je zato manje prijatan, i taj stoji u drugoj sobi, u prizemlju.
Na taj način algoritam opisuje dr Danijel Konroj-Bim, vanredni profesor na Kalifornijskom univerzitetu u Santa Barbari, u SAD.
Razdaljina između potencijalnog partnera i vašeg idealizovanog partnera u toj zamišljenoj kući najuspešniji je predskazivač privlačnosti.
U ovom konkretnom istraživanju učesnicima su pokazani lažni profili izmišljenih osoba, a ne stvarni potencijalni kandidati.
Međutim, kako ističe dr Konroj-Bim, ljudi procenjuju onlajn profile pre nego što dobiju priliku da se fizički sretnu, pa čak i popričaju sa potencijalnim partnerima, te se, stoga, onlajn profili donekle mogu posmatrati kao hipotetički.
Konroj-Bimov algoritam podrazumeva da se sve preferencije uzimaju ravnopravno, što možda nije slučaj u stvarnosti.
Ako vam je fizička privlačnost važnije od nečije prijatnosti, onda je možda osoba koja čeka u prizemlju bolji izbor za vas.
“Sledeći korak jeste da se unese to procenjivanje”, tvrdi Konroj-Bim. “Veoma bi nas iznenadilo da to odmeravanje nije od značaja.”
Jasno je da spisak preferencija samo komplikuje stvar. Kojim redom ćete ih posložiti? Da li je vaša procena vaših kvaliteta ista kao moja? Sve to usložnjava proces predviđanja simpatije.
Možda je jednostavnije okrenuti se onima koji krše pravila – šta je to što bi nekog isključilo iz vaše jednačine?
U drugoj studiji Samante Džoel, od studenata je traženo da navedu šta smatraju apsolutno neprihvatljivim kod potencijalnog partnera – recimo, da li puše ili su izuzetno religiozni.
Kasnije u toku semestra popunili su svoje profile za dejtovanje i prelistali tuđe.
Nakon što su sveli izbor na favorite, naučnici su im ponudili da razmene kontakte.
Međutim, istovremeno su im predočene dodatne informacije o odabranim partnerima, među kojima su bile i dve potpuno neprihvatljive.
Za 74 odsto onih koji su smatrali da bi posle upoznavanja mogli otići na pravi sastanak, te neprihvatljive osobine nisu bile od značaja. Bili su spremni da pređu preko njih.
Čak se i kod onih koji su znali da je sastanak samo hipotetičan 40% i dalje slagalo s tim.
Ispostavlja se da smo, kada nam se pruži prilika da upoznamo nekoga ko bi trebalo da nas zanima, fleksibilniji u pogledu naših interesovanja.
“Želeli smo prvo da se zainteresuju, pre nego što ćemo im reći o neprihvatljivim osobinama”, kaže Džoel, “zato što te osobine često izbiju u prvi plan na prvom sastanku, drugom ili petom.”
Možda nećete otkriti da je neko pušač ili da poseduje neku drugu jezivu osobinu sve dok tu osobu ne sretnete uživo ili nakon nekoliko susreta.
Retko pokazujemo naše manje poželjne kvalitete u prvoj prilici.
Zašto nismo rigorozni prema neprihvatljivim osobinama? Džoel ima teoriju.
“Mislim da ljudi naprosti nisu previše izbirljivi. Ljudi smatraju da treba biti probirljiv zato što je to deo naše kulture.
“Ali u realnosti ljudi su prilično otvoreni za širok spektar partnera.”
Ukazivanje poverenja aplikaciji
Ako smo u stvarnom životu mnogo fleksibilniji nego što to priznajemo na papiru, možda nam je zbog toga što smo suviše sitničavi u vezi s tim šta tražimo na nečijem profilu teže da pronađemo pravu osobu.
Na jednom kraju spektra onlajn dejtovanja nalaze se sajtovi poput Match.com i eHarmony koji, u okviru registracije, od korisnika traže da popune prilično opširne upitnike.
Ti sajtovi se nadaju da će svesti sortiranje korisničkih želja na manju meru tako što će prikupiti podatke i profiltrirati njihove najbolje šanse.
“Tragamo za suštinskim vrednostima, dekodiramo ih i uparujemo s osobama koje su im što sličnije”, tvrdi Rejčel Lojd, stručnjak za veze pri sajtu eHarmony.
“Na osnovu višegodišnjeg istraživanja, znamo da će, što više sličnosti posedujete, vaša veza imati više izgleda za uspeh.
Započinjemo sa 150 pitanja, mada su se ona s vremenom menjala i usavršavala kroz mašinsko učenje.”
Lojd objašnjava da je cilj algoritma sajta eHarmony da pronađe “zadovoljavajuće veze”, što se donekle razlikuje od cilja koji je kompanija imala 2000. godine, kada je osnovana.
U to vreme, brak je bio mnogo važniji. Taj zaokret označava blagu promenu u stavovima tokom poslednje dve decenije.
Naučnici sa Oksfordskog univerziteta analizirali su podatke 150.000 korisnika sajta eHarmony i potvrdili zaključke Samante Džoel o neprihvatljivim osobinama: uopšte uzev, ljudima manje smetaju stvari poput cigareta i pića nego što misle.
“Takođe smo primetili da altruistične osobe uglavnom dobro prolaze”, kaže Lojd.
“Za one koji pričaju o dobročinstvu i darivanju interesovanje je 34 odsto veće nego za ostale. Naš algoritam pokazuje da je dobrota i dalje veoma važna. Više od toga da li ste seksualno vrlo privlačni – to se baš i ne pokazuje uspešnim.”
Podaci takođe pokazuju da vam to što ste izuzetno privlačan muškarac ne daje prednost nad onim sasvim prosečnim.
Žene vole muškarce koji sebe ocenjuju peticom na skali od jedan do deset jednako kao one koji sebi daju desetke, dok bi za muškarce savršen spoj bio neko ko svoj fizički izgled ocenjuje osmicom.
Na drugom kraju spektra, aplikacije kao što su Tinder i Bambl traže malo preferencija pre nego što počnu da vam pokazuju profile: obično je to pol ljudi koji vas zanimaju, raspon godišta i razdaljina na kojoj žive.
Te aplikacije prosejavaju dok prikupljaju dodatne informacije o preferencijama korisnika.
“Rekla bih da je Tinder mnogo bolji, zato što vam pokazuje osobe i pita vas da li vam se dopadaju”, tvrdi Džoel.
“Na osnovu podataka bih rekla da preliminarni filteri ne rade posao.”
“Ako [sajtovi za onlajn dejting] nameravaju da vas na duge staze spoje s nekim, onda moraju i da prikupljaju podatke na duge staze.
“Meni je ta zamisao uzbudljiva, ali da biste nekog propisno ispitali, morali biste da ga pratite godinama”, tvrdi Džoel.
“Drugi mogući razlog za to što nismo uspeli jeste taj što ljudi ne znaju šta žele. Moguće je da ne znam dovoljno šta smatram privlačnim i kakva sam zapravo.”
Trajni uspeh
Naše preferencije se menjaju u zavisnosti od toga da li tražimo nešto na duge staze ili kratkotrajno, tvrdi Konroj-Bim.
Uopšteno govoreći, kada nas zanima samo kratkotrajna veza, akcenat stavljamo na fizičku privlačnost, dok su kod dugotrajnih veza od većeg prioriteta dobrota i drugi signali koji govore o tome da bi osoba mogla biti brižna.
Ali Konroj-Bim kaže da druge preferencije takođe govore o tome da li tražimo pravu osobu i te preference se mogu grupisati u celine.
Stoga, u teoriji, možete “prilično uspešno da pretpostavite” da li je neko zainteresovan za ispunjenu, dugotrajnu vezu tako što ćete tragati za celinama osobina za koje se ta osoba interesuje.
Za Rejčel Lojd, podaci prikupljeni od korisnika sajta eHarmony govore o tome da je otvorenost jedina istinski važna osobina za dugotrajnu vezu.
Što ste iskreniji i samouvereniji, to ćete bolje proći, tvrdi Lojd.
“Taj pristup zaista uspeva pri traženju partnera. Onlajn dejtovanje nam je donelo mnogo toga dobrog.
“Ali se takođe razvilo i mišljenje da je ono površno i plitko. Važno je naglasiti da je za to potrebno vreme.”
Možda se, onda, romantična želja ne može precizno predvideti pre nego što dobijete priliku da popričate ili se sretnete sa potencijalnim partnerom.
Mi se i dalje uzdamo u to da možemo da pokupimo nedokučive signale u direktnom razgovoru, ali ako ništa drugo, postoje neki dokazi da je moguće uspešno pretpostaviti ko bi nam, generalno, odgovarao.
“Ako ništa drugo, sasvim je postalo jasno”, kaže Konroj-Bim, “da ljudi prave vraški složene izbore.”
- Izvor: BBC News na srpskom
