ČetGPT i drugi AI alati mogu da uštede vreme, pomognu oko ideja i olakšaju učenje, ali sve je više istraživanja koja upozoravaju da preterano oslanjanje na njih može dovesti do slabljenja pažnje, pamćenja, kritičkog razmišljanja i kreativnosti. Zato stručnjaci preporučuju nekoliko načina da koristite AI, a da vam mozak i dalje ostane “u formi”.
Danas je gotovo nemoguće izbeći veštačku inteligenciju, jer čak i ako ne koristite ČetGPT ili druge programe, AI odgovori se već pojavljuju u pretraživačima i u brojnim aplikacijama. Zbog toga se sve više postavlja pitanje: Šta se dešava sa našim mozgom kada mašine preuzmu deo razmišljanja umesto nas?
Neuronaučnici upozoravaju da kognitivne sposobnosti koje ne koristimo tada slabe. Ako tehnologija stalno preuzima mentalni rad, mozak postepeno gubi “kognitivno trenje” – napor koji je neophodan za duboko razmišljanje, pamćenje i stvaranje originalnih ideja.
Istraživači podsećaju da se slična stvar već dogodila sa GPS navigacijom i internet pretraživačima – ljudi koji se stalno oslanjaju na GPS teže stvaraju mentalne mape prostora, dok je takozvani “Gugl efekat” pokazao da manje pamtimo informacije koje možemo lako da pronađemo onlajn.
Veštačka inteligencija je, međutim, mnogo moćniji alat, jer ne preuzima samo informacije, već i sam proces razmišljanja. Da biste to izbegli, a istovremeno dobili koristi od AI, stručnjaci savetuju sledeće:
Ne prihvatajte AI odgovore bez preispitivanja
Ljudi koji često koriste AI alate postižu slabije rezultate na testovima kritičkog razmišljanja, pokazale su studije. Razlog je što vremenom počinju da prepuštaju sopstvene misaone procese tehnologiji.
Problem je još veći ako korisnik ne poznaje temu o kojoj pita. Istraživanja su pokazala da su ljudi najpodložniji pogrešnim AI odgovorima upravo onda kada nemaju dovoljno znanja da procene šta je tačno, a šta nije. Zato stručnjaci savetuju da čovek prvo sam pokuša da formira stav ili bar generalnu ideju o temi, pa tek onda da uključi AI kao alat za proveru ili proširenje perspektive.
Mozgu je potreban napor da bi pamtio
Mnogi često misle da su nešto zapamtili samo zato što su to videli ispred sebe na ekranu – međutim, ta informacija ne ostaje nužno u dugoročnom pamćenju. Neka istraživanja već ukazuju da česta upotreba AI alata može negativno uticati na pamćenje. U jednoj anketi među studentima, oni koji su češće koristili ČetGPT češće su prijavljivali probleme sa pamćenjem i koncentracijom.
Stručnjaci zato preporučuju da se informacije ne konzumiraju pasivno. Beleške, ručno zapisivanje, ponavljanje, postavljanje pitanja i samostalno rešavanje problema i dalje su važni. Upravo taj mentalni napor – ono što mnogi žele da izbegnu – pomaže mozgu da zaista uči i pamti.
Kreativnost slabi kada AI preuzme kormilo
AI ume veoma brzo da generiše ideje, ali istraživanja pokazuju da su ideje nastale uz pomoć tih sistema često predvidljivije i manje originalne. Kreativnost nastaje kada mozak povezuje neočekivane stvari – lična iskustva, sećanja, asocijacije i emocije, ali ako AI preuzme taj proces, mozak gubi priliku da “trenira” sopstvenu kreativnost.
Zato bi trebalo da prvo samostalno zapišete sopstvene ideje, čak i ako vam deluju nedovršeno ili loše. Cilj nije odmah stvoriti savršen rezultat, već naterati mozak da sam pravi veze.
Razmišljanje postaje sve teže
Sve više istraživanja ukazuje da moderna tehnologija slabi raspon pažnje, a AI to dodatno pojačava jer nudi trenutne odgovore i uklanja neprijatnost sporog razmišljanja. Međutim, upravo ta neprijatnost ima važnu ulogu. Suočavanje sa teškim problemom, čitanje dužeg teksta bez preskakanja i dosada koju mnogi pokušavaju da izbegnu zapravo su deo procesa dubokog razmišljanja, prenosi Bi-Bi-Si.
Stručnjaci zato savetuju da se ne tražite prečice svaki put. Umesto da AI odmah sažme tekst ili ponudi rešenje, korisnije je neko vreme provesti u sopstvenom razmišljanju. Mozak upravo tako gradi sposobnost koncentracije i analitičkog mišljenja.
AI je alat, ali mozak i dalje mora da radi
Stručnjaci ne pozivaju ljude da prestanu da koriste AI sisteme, jer problem nije u samoj tehnologiji, već u načinu na koji je koristimo. Ako AI postane zamena za razmišljanje, mozak vremenom gubi deo sposobnosti koje ne koristi, ali ako se koristi kao pomoćni alat – za proveru, inspiraciju ili organizaciju – bez odustajanja od sopstvenog truda, rizici su znatno manji. Upravo zato sve više naučnika upozorava da će u budućnosti možda najvažnija veština biti sposobnost da čovek i dalje ume da misli sam.
