Iako čini samo dva odsto naše telesne težine, mozak dnevno obrađuje oko 100 hiljada reči. On upravlja i kontroliše sve što radimo. Šta se sa njim dešava posle 60-te godine?
„Proces starenja se svakako dešava u čitavom organizmu, pa i u našem mozgu. Smanjuje se tečnost, kapaciteti gradivnih materija, pre svega proteina, smanjuju se metabolički procesi, abolizam,a preovlađuje katabolizam. I tako sei smanjuje ukupna zapremina mozga“, rekao je Prof. dr Ranko Raičević, predsednik Društva neurologa Srbije.
Studije pokazuju da na volumen mozga utiče i fizička aktivnost. Baš kao i srcu, plućima, mišićima i našem mozgu je potrebno vežbanje.
„Studije su pokazale da ako se neko bavi fizičkom aktivnošću, sat vremena fizičke aktivnosti će za 0,2 odsto da poveća volumen mozga, istakla je Prof. dr Sanja Mazić, lekar sportske medicine, Medicinski fakultet u Beogradu.
„Mozak ima 11 milijardi neurona i interneurona..Volumen je definisan rođenjem i onda dolazi do značajnog povećanja volumena i dolazi do obrta. Najveći broj neurona su motoneuroni, nervne ćelije koje su zadužene za pokrete, pa je fizička aktivnost ta koja pokreće tu arhitektoniku“, napominje dr Ranko.
Fiziča aktivnost prepisuje se i kao prevencija i kao terapija.
„Za stare ljude fizička aktivnost ima puno pozitivnih efeketa, prevashodno na zdravlje kardiovaskularnog sistema, a znamo da se krvni suodvi od naše 11 godine menjaju i da je to fiziološki proces. Ona omogućava i lakše disanje, kontrolu šećera u krvi koja je opet nešto što se sa starenjem, fiziološki normalno javlja.“, rekla je dr Sonja Mazić.
Pokazalo se da trening mozga utiče i na proces kongnicije i zapremine, tako da je vežbanje način da ti neuroni rade stalno, da te veze funkcionišu i tada se podržava ta arhitektonika i zapremina“, zaključio je prof. dr Ranko Raičević.
Kombinacija umerene fiziča ktivnosti 5-10 hiljada koraka i čitanje knjiga je savet koji utiče i na arhitektoniku mozga i funkcionalnih veza.
