EU unija i visoka predstavnica morali su da pokažu mnogo više čvrstine i odlučnosti u procesu proširenja i, pre svega, u dijalogu između Beograda i Prištine. Manjak liderstva bio je naročito upečatljiv izostankom reakcije na neprihvatljive takse koje je uvela Priština, kazao je on za Večernje novosti.
Na konstataciju da se stiče utisak da ni tokom njegovog mandata nije dovoljno urađeno na polju približavanja Zapadnog Balkana EU, Kukan odgovara da bi optimista rekao da je postojao istinski napredak u procesu proširenja, dok bi pesimista zaključio da je mnogo više toga trebalo da se uradi.
“Istina je negde u sredini. Činjenica je da proces proširenja postaje sve teži. Ne samo zbog zapadnobalkanskih zemalja, već i zbog situacije u samoj EU. Nema više toliko entuzijazma, ali taj proces ne može biti zaustavljen. Većina zemalja i poslanika EP je uverena da, ukoliko želimo celovitu EU, ne možemo da ignorišemo ceo region Zapadnog Balkana”, istakao je on.
Na putranje da li veruje da Srbija zaista može da postane punopravna članica EU 2025, Kukan kaže: “Nije to tako neizvodljivo. Ali, neke stvari moraju da budu rešene. Kao na primer, dijalog s Prištinom. Bez toga nemoguće je da Srbija dalje napreduje u procesu proširenja. A dijalog je trenutno zamrznut.”
Kukan takođe podseća i da Evropskoj komisiji mandat prestaje u novembru, štp znači da ima još vremena da se dijalog pokrene. “Odgovornost visoke predstavnice je i dalje tu. Morala bi da povuče neke poteze, da nastavi svoju ulogu, bude aktivna i angažovana. U ovom trenutku uopšte ne vidim njeno vođstvo. A ono je veoma potrebno”, dodao je on.
Ipak, Kukan smatra da bi eventualno uključivanje SAD i Rusije u dijalog na taj proces stavilo tačku. “Ne mislim da je to dobra ideja. Strahovito bi iskomplikovalo situaciju. Vlasti u Prištini traže da se uključi Vašington, logično je onda da i Srbi pozovu Ruse. Ne bi pomoglo dijalogu kada bi se oni priključili, sada, posle toliko vremena, već bi, na protiv, to samo odmoglo”, ističe Kukan.
B92
