MODRICE, krvni podlivi ili hematomi, kako se stručno zovu, prate nas kroz ceo život. Oni su deo naše svakodnevice od najranijeg detinjstva, “trofeji” iz tuča i padanja. Mogu biti majušni, ali i da zahvataju veću površinu. Iako uvek nisu baš bezopasni, na njih uglavnom ne obraćamo pažnju, ne tražimo pomoć lekara, već čekamo da spontano nestanu.
A da li je to baš pravilan pristup i šta su uopšte hematomi, objašnjava specijalista interne medicine dr Svetlana Mirosavljević iz Klinike za hematologiju Vojnomedicinske akademije:
– Hematomi ili modrice nastaju kada se krvni sud ošteti, a krv izlije van. To se najčešće dešava nakon fizičke traume, ali može i spontano kao posledica brojnih bolesti i karakterističnih zdravstvenih stanja. Pre svega kod urođenog i stečenog poremećaja hemostaze (hemostaza podrazumeva omogućavanja normalnog protoka krvi i zaustavljanje krvarenja), hematoloških i drugih maligniteta, nedostatka vitamina K, C i B12. Javljaju se i kod slabosti jetre, infekcije i septičnih stanja kao što je meningokokna sepsa, upotrebe lekova koji utiču na određena svojstva krvi, starenja…
Ko im je posebno podložan i kako se manifestuju?
– Pojavi modrica su posebno sklone osobe izložene fizičkoj traumi, među kojima naročito sportisti. Pod većim rizikom za njihovu pojavu su i žene, pušači, osobe starije životne dobi i one koje ne unose dovoljno vitamina C. Što se tiče nastanka, javljaju se na isti način. Jedino ih razlikuje veličina promene. Modrice su uglavnom manjih dimenzija i površnije, brže se resorbuju i povlače. S druge strane, hematomi mogu biti izuzetno duboki, praćeni izlivanjem velike količine krvi u tkiva ili organe van krvnog suda. Zavisno od lokalizacije gde su nastali mogu biti povezani sa brojnim posledicama, pa tako i oštećenjima funkcija pojedinih organa.
Kroz koje faze modrice, odnosno hematomi prolaze?
– U momentu nastanka modrica odnosno hematom je crvene boje. Boja dolazi od hemoglobina, sastojka crvenih krvnih zrnaca koji prenosi kiseonik do svih tkiva. Posle 24 sata boja modrice postaje ljubičasta do tamnoplava. Nakon pet do deset dana boja je zelenkasto-žuta, a potiče od raspada hemoglobina na sastavne komponente biliverdin i bilirubin. U drugoj nedelji modrice dobijaju braonkasto svetlu boju sa tendencijom da bledi i nestane. Ukoliko je njen nastanak izazvan mehaničkom traumom obično prolazi za otprilike dve nedelje. U zavisnosti od lokalizacije najbrže nestaju modrice na glavi, a najsporije na donjim ekstremitetima.
Šta je još karakteristično za spontano nastale podlive ili hematome?
– Spontano nastale modrice bez povreda i na različitim delovima tela, a da ih pritom prate simptomi takozvanog hemoragijskog sindroma kao što je krvarenje iz nosa, sufuzija, odnosno tačkasti podlivi na sluzokoži usta i konjuktivama, kao i krvarenje iz desni, gotovo uvek upućuje na neko ozbiljno oboljenje ili zdravstveno stanje koje treba proveriti. To znači da treba uraditi dodatnu dijagnostičku obradu, i to u prvom redu hematološku. Ovo je veoma važno jer postoji širok spektar oboljenja koja kao posledicu mogu da ispolje podliv, odnosno hematom. Takve su, primera radi, leukemije, solidni karcinomi koji zahvataju kostnu srž, bolesti jetre, autoimuna i brojna infektivna oboljenja, hipoavitaminoza vitamina C, citostatici u lečenju različitih maligniteta…
Kada osoba treba da se zabrine i potraži pomoć lekara?
– Ukoliko se hematomi, odnosno modrice javljaju spontano, učestalo i bez ikakvog povoda, kao i ako se jave istovremeno na različitim delovima tela, treba otići lekaru. U takvim okolnostima obavezno treba da se uradi krvna slika. Poseta lekaru je važna i zato što po boji modrice, odnosno hematoma može da se odredi da li je krvarenje nastupilo pre nekoliko sati, pre dan ili dva, ili pre više dana.
Šta podrazumeva terapija da bi što pre nestali i da li je uvek efikasna?
– Ukoliko se radi o modricama koje su posledica traume treba što ranije da se koriste hladne suve obloge, elastične bandaže ako se radi o ekstremitetima, kao i kreme i masti koje imaju efekat lokalnog hlađenja. Ukoliko i pored sprovođenja predloženih terapijskih mera ne dođe do povlačenja hematoma, obavezno treba otići lekaru radi sprovođenja dodatne dijagnostike.
RAZLAGANjE I UKLANjANjE HEMATOMA
Krv koja se izlije iz krvnog suda vrlo brzo se zgruša. Upravo taj ugrušak je hematom, u osnovi strano telo koje smeta u obavljanju svakodnevnih funkcija, bilo da se radi o zglobu ili mišiću. Osim toga može da dovede do upala i oticanja okolnog tkiva. Hematom je dugo prisutan, jer se postepeno resorbuje i putem krvotoka i limfotoka evakuiše. Ponekad, zbog mesta na kome se nalazi i oblika koji poprima, nije moguće njegovo potpuno resorbovanje, zbog čega je neophodna lekarska intervencija. Posle dva do pet dana postojanja hematoma poželjna je toplo-hladna terapija oblogama da bi se pojačala cirkulacija krvi i limfe na povređenom delu tela. Važna je i fizička aktivnost, takođe u dogovoru sa lekarom.
VAŽNOST ISHRANE
Modrice nastale usled nedostatka kalijuma, cinka i vitamina C u krvi mogu se izbeći upravo unosom namirnica bogatih ovim mikroelementima. Zbog vitamina C, značajnog za sintezu kolagena, važnog proteina vezivnog tkiva, treba jesti povrće i citruse. Kalijum je važan faktor koagulacije krvi, pa za pravilno zgrušavanje treba jesti brokoli, karfiol, banane, ribu, jaja. Cink pomaže u bržem zaceljivanju, a ima ga puno u suncokretovim semenkama, morskim plodovima i pšeničnim mekinjama.
NEVEN, ALOE VERA I ARNIKA
Krema od nevena je izuzetno delotvorna za brži nestanak modrica, a pogotovo hematoma, jer poseduje antiupalna svojstva. Osim ove kreme koju u tankom sluju treba nanositi više puta u toku dana, zagovornici prirodnog načina lečenja preporučuju i obloge od čaja napravljenog od cvetova nevena na uobičajeni način.
Gel od aloe vere takođe pospešuje iščezavanje ovih ružnih pojava jer poseduje antiupalna, antiseptična i regeneracijska svojstva. Osim toga, prijatno hladi bolnu i osetljivu kožu.
Arnika je još jedna biljka čiji preparati u vidu ulja ili kreme blagotvorno deluju na svaku vrstu krvnog podliva. Zbog navedenog svojstva često je koriste sportisti, naročito u slučaju povreda i uganuća, kada je prisutan jak bol.
Izvor: Novosti
