Pandemija korone pravi je test za muslimane širom sveta, jer su čak tri od ukupno pet stubova islamske vere direktno pogođeni korona krizom. Mnoge zemlje ukinule su slobodu okupljanja i zatvorile džamije za obavezujuću molitvu, a hodočašće u Meku trenutno je nezamislivo, jer je Saudijska Arabija po prvi put u istoriji zatvorila to sveto mesto.
Sada se u pitanje dovodi i Ramazan. Taj sveti islamski mesec počinje u četvrtak 23. aprila. Tada muslimani smeju da jedu i piju samo u večernjim i noćnim satima. Tako je to radio i poslanik Muhamed.
Međutim, s obzirom na brzo širenje koronavirusa, trenutno je „normalan“ post gotovo nezamisliv, jer bi svakodnevno odricanje od hrane i pića moglo da bude u prilog širenju virusa: fizički stres može da pogoduje razvoju bolesti. Inače, islamski post se primenjuje samo ukoliko nije ugroženo zdravlje osobe – bolesni i slabi ljudi, poput trudnica, tako su isključeni iz posta. Taj izuzetak bi mogao da postane opšte pravilo ove 2020. godine.
Ramazan bez okupljanja
Tradicionalni zajednički iftar u vremenu korone veoma je problematičan: tada se porodice i prijatelji sastaju na zajedničkoj večeri i molitvi. Obed tradicionalno počinje urmama ili slatkišima, te čašom vode ili mleka. Zatim sledi molitva i na kraju zajednički obrok. U vremenu “socijalnog distanciranja” takva okupljanja su naravno problematična.
Na iftaru se ponekad okuplja i više hiljada ljudi, a ponekad je cilj i prikupljanje novca za siromašne i ugrožene. Takvi javni skupovi su u mnogim zemljama otkazani: vlada u Egiptu zabranila je sva veća okupljanja, Iran takođe masovno ograničava verske navike. U video-poruci od četvrtka, 9. aprila 2020, duhovni vođa Irana Ali Hamnei rekao je svojim sugrađanima: “Tokom ovog Ramazana moraćemo da se odreknemo javnih okupljanja. To se odnosi i na molitve i na okupljanja na iftarima.”
“Ograničenje kontakta je građanska dužnost”
Muslimani u Nemačkoj takođe se pripremaju: uticajni Centralni savet muslimana smatra da poštovanje ograničenja kontakta nije samo građanska dužnost: “Integritet ljudi je u potpunom skladu s našim verovanjima”, rekao je predsedavajući Savetu Ajman Mazjek.
Centralni savet muslimana u Nemačkoj se trenutno usaglašava i sa Kriznim kabinetom Savezne vlade o tome šta je neophodno za zdravlje onih koji će postiti.
Za Ramazan važi isto što se odnosilo i za hrišćanske crkve za vreme uskršnjih praznika: ove godine ništa nije kao što je bilo. I suprotno desničarskim teorijama zavere na društvenim mrežama – u Nemačkoj za muslimane neme nikakvih izuzetaka.
Brojni političari iz Aleternative za Nemačku (AfD) na Fejsbuku su širili tezu da će vlada u Berlinu zadržati meru ograničenja kontakta samo nekoliko dana nakon Uskrsa, da bi je olabavila za vreme Ramazana. Takođe su više puta tvrdili da će biti dozvoljena okupljanja u džamijama dok su hrišćanske mise odnosno liturgije zabranjene. Činjenica je, međutim, da se bogosluženja, bez obzira na koju religiju se odnose, trenutno ne obavljaju. Kada je u berlinskoj džamiji održan skup u sklopu molitve petkom, odnosno džume, došla je policija i prekinula i molitvu i skup.
2020. – godina bez Ramazana?
Korona-kriza bi mogla da ima egzistencijalne posledice za mnoge muslimanske zajednice, jer su donacije za vreme meseca ramazana važan izvor prihoda za njih. Centralni savet strahuje da će nedostatak tih donacija uticati na to da se mnoge zajednice u potpunosti zatvore, pa čak i nakon pandemije.
Još uvek nije jasno da li će se post uopšte održati ove godine. Brojne različite struje islamskog verovanja odlučuju nezavisno jedni od drugih. Iranska vlada želi na primer da sledi savete lekara, navode zvanični iranski mediji. I vrhovni autoritet sunitske muslimanske većine, učenjaci univerziteta Al-Azhar u Egiptu, svoju odluku će doneti u skladu sa savetima Svetske zdravstvene organizacije.
Sve u svemu, moguće je da će muslimani širom sveta završiti kao milioni ljubitelja sporta: 2020. će se svi važni događaji morati da budu odloženi.
