Naučnici koji su posmatrali promenljivu svetlost asteroida “3200 Faeton” zaključili su da je počeo da se okreće sve brže oko svoje ose, skraćujući rotaciju za oko 4 milisekunde svake godine. Ovo otkriće ih je iznenadilo jer se okretanje asteroida obično ne menja.
Razumevanje šta se dešava sa Faetonom moglo bi da pruži bolji uvid u klasu asteroida koji se smatraju “potencijalno opasnim”. Ovaj asteroid trenutno ne predstavlja nikakvu opasnost za Zemlju, ali sa svojih 5,8 kilometara prečnika, ako bi kojim slučajem udario u našu planetu, mogao bi da izazove značajnu štetu.
Pored toga, tokom svoje putanje, približava nam se dovoljno blizu da bi značajnija promena u njenoj orbiti od 524 dana mogla da izazove određenu zabrinutost, piše Science Alert.
Neobičan asteroid
3200 Faeton je zapravo vrlo neobičan asteroid. Tokom svoje orbite se, poput kometa, približava Suncu i iza sebe ima prašnjavi rep. No, za razliku od kometa, izgleda da na njemu nema leda, stoga su mu stručnjaci dali nadimak “kamena kometa”.
Dodatno, jedan je od samo dva asteroida koji proizvode kišu meteora. Obično su za taj nebeski spektakl odgovorne komete. I da – upečatljivo je plave boje; većina asteroida je crvenkasta ili siva.
Zbog njegovih neobičnih karakteristika, Japanska svemirska agencija planira da na njega pošalje misiju DESTINY+ (Demonstration and Experiment of Space Technology for INterplanetary voYage with Phaethon fLyby and dUst Science).
Svetlost Faetona se menja kako se on okreće oko svoje ose, što znači da su naučnici uspeli nakon nekog vremena da odrede njegov približni rotacijski period od oko 3.6 sati. No, ako će se na njega spustiti letelica, neophodni su precizniji podaci.
Za sada nije poznat uzrok
Planetarni naučnik Šon Maršal iz opservatorijuma “Arecibo” u Portoriku počeo je da radi na detaljnijem određivanju njegove veličine, oblika i rotacije; pri čemu je otkrio nešto jako neobično.
“Predviđanja iz modela oblika nisu odgovarala podacima. Shvatio sam da se Faetonov period rotacije pre posmatranja 2021. postupno menjao, možda zbog njegove aktivnosti kada je bio blizu perihela u decembru 2020.”, objasnio je Maršal.
Nakon detaljnije analize celokupnog skupa podataka, koji obuhvata period od 1989. do 2021. godine, otkrio je da se ova promena može objasniti postepenim, stalnim ubrzanjem i gubitkom perioda rotacije od 4 milisekundi godišnje. Kada se posmatra godišnji nivo, to nije velika promena, ali kako decenije prolaze, ona postaje sve izraženija.
Stručnjaci ne znaju tačno zašto se to dešava. Moguće je da je u pitanju gubitak mase, pri čemu dolazi do ubrzanja rotacije. Takođe može biti u pitanju efekat “Yarkovsky-O'Keefe-Radzievskii-Paddack” (YORP), kada toplota zvezde utiče na brzinu okretanja malog tela, kao što je asteroid.
Maršal i njegove kolege predstavili su svoje otkriće prošle nedelje na 54. godišnjem sastanku Odeljenja za planetarne nauke Američkog astronomskog društva.
