Zaključak ovih analiza se očekuje u oktobru ove godine.
O ranim godinama slavnog moreplovca iz 15. veka zna se malo. Važan napredak u stvaranju kompletnijeg profila istraživača, koji je umro pre 515 godina, učinjen je 2003. godine. Analizom kostiju, koje su se nalazile u seviljskoj katedrali, došlo se do zaključka da su, zaista, pripadale Kolumbu.
Međutim, nakon ovog otkrića, veliki broj naučnika sa Univerziteta u Granadi, koji su sprovodili istragu, obustavili su je. Razlog je to što ondašnja tehnologija nije bila dovoljno precizna, a ni verodostojna, te je zahtevala veliku količinu genetskog materijala.
Nekoliko godina kasnije Hose Antonio Lorente, profesor medicinske forenzike sa Univerziteta u Granadi, kaže kako je došlo do “radikalnih poboljšanja” u DNK analizi, pa je sada moguće identifikovati lice na osnovu manjih ostataka genetskog materijala.
“Dobijao sam veliki broj agresivnih imejlova u kojima su me pitali zašto smo obustavili istraživanja. Tražili su da otkrijem tajnu Kolumbovog porekla”, izjavio je predstavnik projekta Lorente na onlajn konferenciji za medije.
Istraživači sada rade na analizi četiri komadića Kolumbovih kostijui, sedam koštanih ostataka, na zubu njegovog sina Ernanda, a takođe i na desetak fragmenata kostiju njegovog brata Dijega, koji su u lošem stanju.
Ostaci će biti poslati na genetičku identifikaciju u laboratorije u Rimu i Firenci u Italiji i u laboratorije u Meksiku i Sjedinjenim Državama.
“Postupak rada će, na taj način, biti nezavisan. Neće biti povezanosti među tim laboratorijima, kako bi se sačuvala objektivnost nalaza. Kada svi završimo s radom, iznećemo zaključke”, objasnio je Lorente.
Ovaj naučnik veruje u prihvaćenu teoriju, prema kojoj je Kolumbo bio stanovnik Đenove, međutim, on dodaje da je cilj projekta rešavanje “zagonetki i kontradikcija” u istorijskim pričama i dobijanje, “što je moguće više informacija, kako se ne bi moglo raspravljati” o poreklu Kristifora Kolumba.
