“Ovim putem želim javno da se obratim i otklonim svaku sumnju i bilo kakvu neizvesnost oko mog daljeg statusa u Partizanu. Podneo sam ostavku zbog meni neprihvatljive situacije, u kojoj se moj klub nalazi. O tome s pravom mogu da sudim, jer sam za 25 godina fudbalske karijere, prošao crno-beli put od odanog igrača do predanog trenera”, naveo je Mirković.
Kako ističe, ostavka nije njegov moralni čin.
“Ne! Ja sam sve radio kako sam najiskrenije mislio i najbolje umeo. To je moj manir i moje vaspitanje, ljudsko i sportsko: pošteno i hrabro – i na terenu i na klupi. To nikako ne znači da sam trener bez greške. Uvek sam spreman za stručnu analizu i odgovornost za sopstvena dela. Svoj teret nosim sam i bilo bi pošteno da svako nosi svoj…Tako bi bilo lakše Partizanu!”.
Mirković navodi da se izvinjava svima koji su pomislili da je rastanak mogao da bude drugačiji.
“Možda je i mogao, ali ovo je konačna odluka čoveka, koji beskonačno voli Partizan. Zato molim sve prave partizanovce da uvaže moj stav i da ga poštuju. I na kraju, iz sve snage aplaudiram svakom mom igraču i stručnom saradniku ponaosob. Uvek smo bili prava grupa, nije nas napuštao timski duh i to u izuzetno teškim okolnostima, koje samo mi znamo”.
“Uvek zajedno, delili smo istu sudbinu kao velike ekipe i to treba da ostane najjači utisak naše saradnje. Rezultatski, nismo bili najbolji, to treba da priznamo, a ko poznaje današnji fudbalski poredak to svakako i razume. Želim im svu sreću u nastavku karijere”.
Prema njegovim rečima, vreme je da sada zastane, i zbog Partizana i zbog sebe.
“Izmedju Partizana i mene nikada neće stajati barijere … Tužan sam što mojim dolaskom nisu rešeni problemi kluba, ali biću najsrećniji čovek na svetu ako moj odlazak bude prekretnica ka novim odlukama, novim okolnostima, novim ljudima i novom vremenu dostojnom slave šampionskog Partizana… One koju pamtim iz igračkih dana”, poručio je Mirković.
