Milijarder iz Silicijumske doline koji vodi kompaniju iz sela - BIGportal.ba
Magazin Zanimljivo

Milijarder iz Silicijumske doline koji vodi kompaniju iz sela

Softverska kompanija Sridhara Vembua iz Silicijumske doline vredna je milijarde dolara i zapošljava hiljade ljudi. Ali posle skoro tri decenije provedene u američkom globalnom centru za tehnologiju i inovaciju, Sridhar je odlučio da se uputi u suprotnom smeru i preseli se u zabito selo u južnoj Indiji.

“Ja sam nešto poput rukovodioca na daljinu”, objavljuje Sridhar Vembu dok gleda u more raskošnog zelenog polja pirinča.

Sridhar i njegova braća i sestre osnovali su Zoho 1996. godine u Silicijumskoj dolini, globalnom centru za tehnologiju i inovaciju u Sjedinjenim Američkim Državama.

Prevrtimo film 25 godina unapred i softverska kompanija zasnovana na “oblaku” danas ima više od 9.500 zaposlenih, a Forbs procenjuje da braća i sestre vrede blizu 2,5 milijardi dolara.

Ali posle skoro tri decenije u Kaliforniji tokom kojih je pretvorio kompaniju u ozbiljnog igrača, Sidhar je odlučio da se preseli na neko mirnije – tačnije, mnogo mirnije mesto – u malo zabito seoce u južnoj Indiji.

Nema glavnih puteva, nema tekuće vode i nema kanalizacionog sistema

“Imamo mnogo pirinčanih polja sa četiri ili pet grupisanih ulica”, kaže Sridhar za BBC.

Selo okruženo bujnim zelenilom locirano je u podnožju planinskog masiva u distriktu Tenkasi, 600 kilometara južno od Čenaija.

Ono ima manje od 2.000 stanovnika, nema glavnih puteva, nema tekuće vode i nema kanalizacionog sistema.

Električna energija je takođe nestabilna, tako da Sridhar mora da se oslanja na dizel agregate.

To ni izdaleka ne liči na Silicijumsku dolinu – kako onda Sridhar uspeva da radi odatle?

E, pa najvažnija alatka (internet) postoji, tako da Sridhar dobija optičku internet konekciju velike brzine, što mu omogućava da radi.

A kad ste šef izuzetno uspešne kompanije to sa sobom nosi neke prednosti.

“Stvari koje imaju veze sa krupnom politikom kompanije praktično će završiti na mom pragu.

“Ali kompanija je sada dovoljno velika da se mnoge njene odluke donose lokalno u okviru timova”, objašnjava on.

Predaja ruralnom životu

Niko od njegovih viših rukovodilaca ili ličnih saradnika ne živi u blizini.

A opet ovaj digitalni preduzetnik voli da bude lider koji neposredno učestvuje u vođenju firme.

“Vodim jedan od timova direktno. Tesno sarađujem sa programerima i aktivno radim na nekim izrazito tehnološkim projektima.

“Softverski tim sastoji se od inženjera rasutih po čitavom svetu.”

Sridhar živi u nedavno izgrađenoj trosobnoj farmerskoj kući i svim srcem se predao ruralnom načinu života.

Njegova kuća nema klima uređaj, a umesto automobila koristi električne auto-rikše i bicikle, i često odlazi u seosku čajdžinicu da ćaska sa meštanima.

“Baš uživam u životu ovde. Upoznao sam mnogo ljudi iz ovog i obližnjih sela.”

Sada može najčešće da se sretne u farmerkama i majici kratkih rukava, a ponekad, kao i mnogi muškarci u Indiji, odlučuje se za doti (neku vrstu saronga, vezanog tako da podseća na vrećaste pantalone).

Poznat, ali “ne i slavan”

Zahvaljujući njegovim pojavljivanjima u medijima, većina meštana zna ko je on.

A opet insistira na tome da nije slavna ličnost.

Zamolio nas je da ne objavljujemo ime njegovog sela zato što ne želi da ljudi banu nenajavljeni.

“Ruralni društveni život je umnogome drugačiji. Ljudi imaju vremena da steknu dobre prijatelje.

“Neko će vas nasumično pozvati kod kuće na hranu. Nedavno sam išao u susedno selo, tamo sam vodio možda 10 do 15 razgovora.”

Sridhar kaže da nikad nije bio ekstravagantni tip biznismena koji se dobro oseća kao deo džet seta, tako da mu ne nedostaje život pre preseljenja.

“Nikad nisam igrao golf. Nikad nisam bio previše društven.

“Išao sam na poslovna putovanja, ali sad se ionako većina toga dešava putem video poziva.”

On koristi društvene mreže kako bi ostao u kontaktu sa najnovijim trendovima u profesiji, a kaže da prati neke zanimljive ljude i vodi brojne stimulativne razgovore.

Satelitske kancelarije još pre pandemije

Otkako je izbila pandemija korona virusa, mnogi ljudi bili su primorani da rade na daljinu, od kuće, budući da su se kancelarije širom sveta raspustile, kako bi se sprečilo širenje zarazne bolesti.

Kao posledica toga, mnoge kompanije žele da uvedu rad na daljinu za stalno, čak i nakon što je zaposlenima dopušteno da se vrate na radna mesta.

Ali Sridhar je bio dobrano ispred svog vremena, preselivši zaposlene baš kao i sebe još pre pandemije i zbog toga veruje da sada ima održivi radni model.

Njegova kompanija Zoho otvorila je prvu ruralnu kancelariju pre 10 godina u Tenkasiju, u indijskoj državi Tamil Nadu.

Od tada je Zoho otvorio 30 satelitskih kancelarija u raznim ruralnim oblastima u Indiji.

“Nismo do kraja shvatili kako će se ovaj obrazac rada dalje razvijati.

“Ali mnogo ulažemo u otvaranje ovih ruralnih kancelarija. Ulažemo i u onlajn alatke.”

Sridhar očekuje da će se samo oko 20 do 30 odsto njegovog osoblja trajno odlučiti za rad od kuće.

Satelitske kancelarije namiriće potrebu za društvenom interakcijom, kao i eliminisati potrebu da se dolazi u Čenaj, gde je smeštena većina radnih mesta u njegovoj kompaniji.

“Gde god postoji grupisanje zaposlenih, trudimo se da otvorimo kancelariju.”

“Ljudi mogu da rade od kuće jedan ili dva dana i onda dođu u kancelariju nekih drugih dana”, objašnjava on.

Sridhar kaže da će ove satelitske kancelarije u idealnom slučaju primati stotinak ljudi.

Zašto se preseliti baš ovamo?

Sridhar je rođen u Indiji i uvek se rado sećao dana koje je proveo u selu svojih predaka tokom školskih praznika.

Uprkos tome što se preselio u SAD da bi tamo studirao, a potom i radio, oduvek je želeo da se jednog dana vrati u indijsko selo.

Kad je Sridhar konačno napustio Zalivsku oblast San Franciska, njegova odluka nije predstavljala veliki šok za njegove kolege.

“Na neki način, Sridhar je oduvek radio na daljinu.

“Dok je sve te godine bio u Kaliforniji, više od 90 odsto naših zaposlenih radilo je iz Čenaja, u Indiji”, kaže Praval Sing, potpredsednik marketinga i potrošačkog iskustva u Zohou.

“Imajući u vidu da su naši timovi oduvek bili geografski raspršeni, gde se tačno generalni direktor nalazi nije zapravo uticalo na naš rad”, dodaje on.

Sridhar iz svog sela ima redovnu interakciju sa zaposlenima u SAD-u, Brazilu i Singapuru, kao i na raznim drugim lokacijama u Indiji.

Nezadovoljstvo obrazovanjem

Sridhar je pohađao najbolje obrazovne ustanove u Indiji i SAD-u, pre nego što je osnovao vlastitu kompaniju, ali sada je postao izuzetno ciničan prema obrazovnom sistemu.

Stekao je inženjersku diplomu na Indijskom institutu za tehnologiju u Madrasu, poznatom kao IIT, a potom i masters i doktorat na Prinstonu, u SAD.

A opet insistira da njegovo obrazovanje nije imalo nikakve veze sa njegovim uspehom.

“Pripremali su me da postanem profesor na polju visoke matematike, a sada su sve što koristim osnovne računske operacije.”

Sridhar kaže da je besmisleno studentima “nametati teorije bez konteksta” pre nego što ih naučite da razumeju kako da ih koriste u svakodnevnom životu.

“Ja sam po obrazovanju inženjer elektrotehnike. Učio sam Maksvelove jednačine, ali se ne sećam ničega od toga.”

“Maksvelove jednačine [koje se bave osnovama elektromagnetizma] jesu važne. Ali tvrdim da postaju važne tek nakon što ste naučili kako funkcionišu električni motori, tako što im podignete nivo obrtaja i uništite ih.”

Škole zasnovane na njegovoj ideji

Ostrašćen po pitanju načina prenošenja znanja, Sridhar je osnovao “Zoho škole”, koje su odbacile konvencionalne metode predavanja i učenja.

Dve takve škole otvorene su u Tamil Naduu. A on redovno posećuju onu smeštenu u distriktu Tenkasi.

Njegove škole vode dvogodišnje intenzivne programe o temama kao što su softverska tehnologija, menadžment, dizajn, kreativno pisanje, i tako dalje.

Da biste se upisali, morate da imate između 17 i 20 godina i da ste pohađali školu najmanje 12 godina.

Studenti dobijaju hranu i školski džeparac od 140 dolara mesečno.

“Učimo vas programiranju. Kodiramo prave aplikacije”, kaže Sridhar.

“Uči se kroz rad.”

“Možete da budete sjajan vodoinstalater a da ne poznajete dinamiku fluida.

“Možete da budete sjajan programer a da ne razumete duboke principe kompjuterske nauke. Važno je ne smetnuti to s uma.”

Oko 900 studenata obučenih u Zohoovim školama sada radi u Sridharovoj kompaniji.

Svega nekoliko milijardera poput Bila Gejtsa i Vorena Bafeta izdvojilo je velike delove svog bogatstva u filantropske svrhe.

Ali Sridhar kaže da on ne želi da oponaša zapadnjački model. On tvrdi da je društvena odgovornost integralna za njegovo poslovanje.

“Radimo mnogo stvari koje ne etiketiramo kao dobrotvorni rad.

“Kad ulažemo u sticanje veština za zaposlenje, mi zapravo jednako pomažemo kompaniji kao i osobi koja se obučava.”

Ali Sridhar se ne zaustavlja na tome.

Najavio je planove za otvaranje bolnice sa 250 kreveta u južnoj Indiji kako bi namirio potrebe ruralnih i polu-urbanih pacijenata.

U januaru je dobio četvrto najveće građansko odlikovanje u Indiji.

A imenovan je i u nacionalni savetodavni odbor za bezbednost, gde mu je uloga da pronađe načine da Indija stekne naučno znanje u raznim sektorima ključnim za ekonomske i bezbednosne potrebe zemlje.

Ali da li će zauvek ostati da radi u zabitom selu?

Sridhar kaže da se nada da će posetiti svoju američku kancelariju kad se pandemija okonča, ali to će biti samo kratko putovanje.

On kaže da nema planove da se za stalno vrati tamo i ne privlače ga glamur i novac Silicijumske doline.

“Ja vodim kompaniju. Kompanija je bogata.

“To ne znači da ja lično vodim taj način života. To me ne zanima.”

“Ne bih menjao ovaj život ni za šta”, otkriva on.

“Mi često mislimo da je novac lek za sve nedaće. Nije.

“Potreban vam je društveni lepak.”



Izvor: BBC News na srpskom

Danas objavljeno

Najveći kruzer na svijetu iz brodogradilišta ide u staro željezo

Vanja A

Zašto Megan Merkl nosi cipele dva broja veće i koliko to ugrožava njeno zdravlje?

Vanja A

Sara Džesika Parker oštro odgovorila na osude koje dobija zbog sijede kose

Vanja A

Ostavite komentar