Njih dvojica su 2013. godine bili selektori “orlova” i “vatrenih” u duelima kvalifikacija za Evropsko prvenstvo.
Hrvatska je na “Maksimiru” tada trijumfovala sa 2:0, a u Beogradu na stadionu “Rajko Mitić” bilo je 1:1.
“Pobeda protiv Srbije mi je najdraža kao selektora. Sa Srbijom smo igrali dva puta, prvo s Ćirom (Blaževićem, prim. aut.). Protiv Jugoslavije na ‘Maksimiru’ nisam igrao zbog suspenzije i tada smo izgubili. Kao izborniku mi je bio imperativ da pobedim Srbiju jer sam nasuprot sebe imao selektora sa kojim sam kao igračem imao konflikt. Posebno je težak bio pritisak koji se stvarao pre utakmice sa Srbijom na ‘Maksimiru’, zato sam i otvorio trening u Kranjčevićevoj”, izjavio je Štimac.
Zatim je upitan da objasni odnos sa Sinišom Mihajlovićem, sa kojim se svojevremeno susretao i na terenu.
“Incident je počeo s Mihajlovićevim startovima. On je startovao da bi polomio noge. Ja se nisam mirio jer sam želeo kao privatna osoba, ali je naša dužnost bila da se pomirimo jer nas slede mase. Mi, kao čelni ljudi naših reprezentacija, smo imali dužnost tako da postupimo. Možemo biti ponosni što smo tako reagovali u tim trenucima, postupili su razumno. Mesec dana pre te utakmice nisam davao izjave i nisam nudio mesta da se nešto pogrešno protumači”.
Zatim se osvrnuo i na uvrede prema Srbima na hrvatskim stadionima.
“Nisam video da se šalju kazne kada se viče: ‘Štimac Turčine’. Video sam samo da se skače kada se radi o srpskoj manjini. Onaj ko želi da vređa neka ostane kod kuće. Zašto mi apostrofiramo samo mržnju prema Srbima? Pa nisu oni jedini prema kojima se ispoljava mržnja na sportskim borilištima. To iritira hrvatski puk. U Hrvatskoj svi mogu mirno da žive i dišu, kod nas nema povlašćenih vrsta i ne treba to da se potencira”, podvukao je Igor Štimac..
