Opuštena i očigledno zadovoljna postignutim – tako je Angela Merkel (CDU) delovala tokom intervjua koji je sa njom vodio urednik informativnog programa DW Maks Hofman u njenoj kancelariji u Berlinu. Nije morala dugo da razmišlja o odgovoru na pitanje koji su izazovi joj bili najteži tokom njene vladavine.
Lično joj je najveći izazov bio masovno bekstvo ljudi iz Sirije i okolnih zemalja, i pandemija korone. U oba slučaja se „videlo da to ljude direktno pogađa, da se radi o ljudskim sudbinama“.
Da, uspeli smo”
Na pitanje da li smatra da je Nemačka uspešno savladala navalu 800.000 izbeglica 2015. godine, na koju je ona tada reagovala svojom poznatom izjavom “Uspećemo”, Merkel kaže: “Da, uspeli smo!”
Nije sve prošlo “idealno”, ali u to su se uključili mnoge gradonačelnice i gradonačelnici, mnoge volonterke i volonteri. U vezi s migrantima, Merkel kaže:
“Imamo predivne primere ljudi koji su se uspešno razvili, pre svega mislim na maturantkinje i maturante.” I samokritično dodaje: “Ali, naravno još nismo uspeli da se suprotstavimo uzrocima izbeglištva. Nismo uspeli da Evropa prihvati jedinstven sistem azila i migracije.”
Tu ima još puno posla.
Potrebno brže delovati u borbi protiv klimatskih promena
Na neki način je kriza njenog vremena na kancelarskoj dužnosti bilo to što sve više ljudi u svetu dovodi u pitanje multilateralizam. „To mi je uvek bilo važno i uvek sam nastojala da ojačam međunarodne organizacije, MMF, Svetsku banku, Svetsku trgovinsku organizaciju i druge.“
A kod sve važnije teme – klimatske promene – savezna kancelarka priznaje: „Moramo da delujemo mnogo, mnogo brže.“ Pre nego što je postala kancelarka, Merkel je bila ministarka za zaštitu životne sredine i vodila je recimo prvi samit UN o klimi održan 2005. u Berlinu. Danas kaže: „Moramo da sledimo naučne prognoze, a to znači da ostanemo veoma blizu cilju o povećanju temperature na Zemlji za jedan i po stepen.“
(B92/DW Foto: EPA-EFE/Filip Singer)
