IBaltičke zemlje naglasile su da je potreban oprezniji pristup ovom pitanju.
“Bila je to vrlo sveobuhvatna i ne baš laka rasprava”, naglasila je novinarima nemačka kancelarka nakon prvog dana razgovora u Briselu, prenosi Rojters.
Merkelova je rekla da su lideri EU ponovo definisali uslove pod kojim su spremni da sarađuju i blisko komuniciraju sa Rusijom, ali da nije bilo dogovora o samitu.
Evropska unija je duboko podeljena u pristupu Moskvi, a članice koje se graniče sa Rusijom odbile su francusko-nemački plan za nastavak zvaničnih sastanaka s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, prenosi AP.
U izjavi u ranim jutarnjim satima danas, lideri EU su poručili samo da će „istražiti formate i uslove dijaloga sa Rusijom“, a nije najavljen nijedan sastanak na visokom nivou niti planovi za samit sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.
Baltičke zemlje naglašavaju da je normalizacija odnosa EU i Rusije potrebna, ali da se mora oprezno pristupiti tom pitanju.
“Moramo biti oprezni prema stvarnim namerama Putinovog režima. Za sada ne vidimo nikakvu radikalnu promenu u načinu ponašanja Rusije“, rekao je predsednik Litvanije Gitanas Nauseda novinarima na samitu EU u Briselu.
Druge baltičke države, Estonija i Letonija, takođe su duboko zabrinute zbog kontakata sa Moskvom u trenutku kada se sporazumi iz Minska, koji za cilj imaju mir u Ukrajini ne poštuju, pošto na istoku te zemlje još uvek traje sukob sa separatistima koje podržava Rusija.
Predsednica Estonije Kaja Kalas poručila je da podaci obaveštajnih službi potvrđuju da sankcije prema Moskvi deluju i da Evropska unija mora da pokaže strpljenje.
Predsednik Francuske Emanuel Makron ocenio je juče u Briselu da je dijalog EU sa Rusijom neophodan zarad stabilnosti evropskog kontinenta, ali je istakao i da EU u dijalogu sa Moskvom ne odustaje od svojih vrednosti i interesa.
Francuska i Nemačka predložile su sastanak na vrhu EU i ruskog predsednika Vladimira Putina, a Moskva je juče poručila da podržava sve inicijative koje bi mogle da podstaknu dijalog izmedju Brisela i Rusije.
Rusija je najveći snabdevač EU prirodnim gasom i igra ključnu ulogu u nizu međunarodnih sukoba i pitanja povezanih sa evropskim strateškim interesima, uključujući iranski nuklearni sporazum i sukobe u Siriji i Libiji.
