Maskov epohalni izum: Mislima ćemo kontrolisati računare - BIGportal.ba
Nauka i IT Tehnologija

Maskov epohalni izum: Mislima ćemo kontrolisati računare

KOmpanija “Neurolink”, ekscentričnog direktora “Spejs Iksa” i “Tesle” Ilona Maska, najavila revolucionaru tehnologiju. Čipovi ugrađeni u mozak majmuna. Cilj nadljudska inteligencija

KOmpanija “Neurolink”, ekscentričnog direktora “Spejs Iksa” i “Tesle” Ilona Maska, najavila revolucionaru tehnologiju. Čipovi ugrađeni u mozak majmuna. Cilj nadljudska inteligencija

OSIM što bi na ovaj način ljudi sa povredama kičmene moždine, paraplegijom i kvadriplegijom i raznim neurološkim oštećenjima mogli sopstvenim umom da pokreću kompjuter, telefon i tablet, šokantna je pomisao da ovo naučno otkriće omogućava “čitanje misli”. Čini se kao da filmovi budućnosti, poput “Matriksa”, postaju realnost.

Prema rečima Maska, glavni razlog nedavne prezentacije je regrutovanje, potraga za ljudima koji će da se prijave da rade na ovom projektu. Naučnici iz kompanije “Neurolink”, koju je Mask osnovao 2016. godine, kako bi razvila implante za povezivanje mozga i računara, nameravaju da laserskim zrakom prodru kroz lobanju bez bušenja rupa. “Neurolink” je razvio prilagođeni čip koji bolje čita i pojačava signale iz mozga. Na prezentaciji, Mask je prikazao kako je ovom metodom majmun mogao da kontroliše računar svojim mislima. Nada se da će imati prve pacijente dobrovoljce do kraja sledeće godine.

VIZIJA “Neurolinka”, kako se čulo na prezentaciji, jeste da korist od ovog izuma imaju svi, pa i obični ljudi. Njima bi bila omogućena – nadljudska inteligencija.

Neurohirurški robot

Jedan od velikih problema s postojećim elektrodama je u tome što mogu da oštete krvne sudove prilikom pokretanja mozga, sa svakim udisajem i otkucajem srca. Zato je kompanija razvila neurohirurškog robota sposobnog da ubaci šest niti, 192 elektrode u minutu, automatski. Taj uređaj ima cilj da, koristeći malu ali krutu iglu koja ubacuje u korteks elektrode – tanke niti širine desetina dlaka, vodi računa o tome da se izbegnu vene ili arterije koje se nalaze na putu ka unutrašnjosti mozga, kao i da se izbegnu oštećenja tkiva.

IZUČAVANjE NEURONAUKA I KOD NAS

Istraživanja neuronaučnika obuhvataju različite teme, od najosnovnijih pitanja kao što su kako pamtimo i šta je to svest, pa do razvoja neuroproteza, baziranih, između ostalog, i na mozak-kompjuter tehnologiji, kojima je cilj da pomognu ljudima sa invaliditetom – kaže, za “Novosti”, Mirjana Brkić iz Sektora za međunarodnu saradnju Centra za promociju nauke.

– Istraživanja u oblasti neuronauka su u poslednje dve dekade dobila na važnosti, sa globalnim porastom broja onih koji pate od bolesti mozga, jer čine oko 35 odsto svih bolesti u Evropi. Neki od primera bolesti uključuju depresiju, šizofreniju, Alchajmerovu bolest, ali i povrede mozga. I u Srbiji se neuronauke izučavaju već pola decenije.

Izgled fleksibilnih elektroda koje se mogu ugraditi u spoljašnji sloj mozga

ELEKTRODE

NAUČNICI tvrde da su do sada razvili nizove sa veoma velikim brojem “kanala” – do 3.072 fleksibilne elektrode koje se mogu ugraditi u spoljašnji sloj mozga ili korteks, uz pomoć hirurškog robota. Elektrode su upakovane u malu implantabilnu napravu, koja sadrži ugrađena integrisana kola koja se povezuju sa USB izvan mozga. Nadaju se da će do kraja obezbediti bežični priključak.

Danas objavljeno

Google će obavještavati kada se vaši podaci pojave u rezultatima pretrage

Zeljka

Savršeno jasne fotografije telefona Huawei nova 10 Pro

Zeljka

Microsoft upozorava korisnike kada pogrešno koriste lozinku

Zeljka

Ostavite komentar