Danas se obeležava trideset godina od protesta na pekinškom Trgu Tjenanmen protiv komunističke vlasti.
Svakog 4. juna desetine hiljada ljudi okuplja se u parku u Hong Kongu da upale sveće za ubijene na Tjenanmenu, ali se i danas mnogi u tom gradu, jedinom mestu na kineskoj teritoriji gde se tolerišu masovne demonstracije,pitaju koliko će to još trajati, piše Volstrit džurnal.
Dok kineski zvaničnici na pitanja o represiji ukazuju na privredni napredak, predsednik Si Đinping, koji se smatra jednim od najmoćnijih kineskih lidera, iskoristio je promene ustava i uklonio ograničenja predsedničkog mandata što mu omogućava da doživotno bude predsednik.
Posle 30 godina od masakra na Tjenanmenu kineska Komunistička partija je opsednuta brisanjem istorije, ocenjuje u uredničkom komentaru Njujork tajms, dodajući da je u određenoj meri uspela, pošto malo Kineza zna šta se desilo 4. juna 1989
Zašto kineska Komunistička partije oseća potrebu da potisne znanje o Tjenanmenu nije teško razumeti, ukazuje Njujork tajms – dopuštanje otvorene rasprave o onome što se dogodilo postavilo bi ozbiljna pitanja o rasuđivanju navodno nepogrešive partije, kao i da li je ekonomski bum možda došao kasnije zbog masakra ili da li bi Kina, da je prihvatila demokratske reforme, bila naprednija danas kao što su to Hong Kong ili Tajvan.
Aktivisti i istraživački novinari sada nestaju, završavaju u pritvoru ili se ućutkuju na druge načine, dok, kako ocenjuje Vašington post, nova kineska digitalna moć znači da je državna represija naprednija i čvršća nego ikada, s veštačkom inteligencijom, tehnologijama prepoznavanja lica i dronovima iskorišćenim za orvelovsku kontrolu 21. veka.
Američka agencija piše da su ograničenja slobode govora s pisanih medija proširena na društvene medije i da najmanji čin protivljenje može izazvati skoro trenutni odgovor vlasti, pri čemu ogromni bezbednosni aparat radi nekažnjivo.
Sredinom aprila 1989. hiljade studenata su se okupile u centru Pekinga da odaju počast preminulom proreformskom zvaničniku Komunističke partije, ali se u narednim nedeljama njihovo bdenje pretvorilo u protest sa zahtevom za većim političkim slobodama.
Protesti su na vrhuncu privukli više od milion ljudi, ali i gnev Komunističke partije koja je strahovala da njena vlast popušta, posle čega su na trg ušli tenkovi a bezbednosne snage pucale na demonstrante. Do kraja 4. juna protest je razbijen, ukazuje Vašington post i ističe da niko ne zna koliko je ljudi ubijeno, ali da procene idu od stotina do hiljada.
b92
