Međunarodno poznata po svojim umetničkim performansima koji eksperimentišu sa vremenom, metafizikom i ljudskim telom, Abramovićeva uči svoje obožavaoce umetnosti izdržljivosti, koncentracije, samokontrole i snage volje kroz novu seriju uputstava namenjenih “restartovanju života”.
Metoda Marine Abramović odnosi se na set od 30 kartica, od kojih svaka ima drugačiji “uradi sam“ zadatak. Neka uputstva su krajnje nekonvencionalna, kao što je “Hodajte unazad sa ogledalom”, što vam ona savetuje da radite na otvorenom.
Drugi su potajno komplikovani, poput: “Otvori i zatvori vrata”, što izgleda jednostavno dok ne pročitate sitno uputstvo koje vam govori da to radite neprekidno jedan do tri sata.
Mnogi su vezani za prethodne radove Abramovićeve. Jedna kartica glasi: “izbroj svako zrno pirinča i sočiva”, što je inspirisano njenim radom “Prebrojavanje pirinča” iz 2014. u kojem su učesnici marljivo zbrajali gomilu zrna, jedno po jedno.
Jedna od životnih instrukcija glasi i: “Požali se drvetu”, uz prateći “nalog” – “Odaberi drvo koje ti se sviđa, zagrli ga, žali mu se” i savet da to treba raditi 15 minuta.
“Uvek treba da kreneš s igrom. Sa šalom. Nasmej ljude kako bi otvorili srca, pa im tek onda saopšti grozomornu istinu, jer su tad spremni. Zato su ove karte zabavne, ali ako ih posmatraš na pravi način proživećeš duboko iskustvo”, objasnila je svoj novi poduhvat za “Gardijan” Marina Abramović, uz komentar kako ne misli da će se obogatiti prodavajući te karte.
“Interesantan sam primer kada je u pitanju umetničko tržište. Imam toliko poštovalaca, i tako veliku mladu publiku, a opet cene mojih dela su niže od onih za prosečnog slikara u srednjim godinama. Ali, moj jedini cilj jeste da proširim broj svoje mlade publike”, rekla je umetnica.
Pojašnjavajući svoj “metod” ukazala je da ga ne treba posmatrati kao vid samopomoći, već kao savete kako izvući najviše iz svog rada i života.
Marina se osvrnula i na surovu realnost u kojoj živimo već dve godine i kaže da je pandemija na neki način zaustavila umetnike u misiji rušenja granica:
“Kontakt sa publikom je apsolutno suštinski. Ako umetnik koji se bavi performansom nema publiku uz sebe, onda je njegovo delo nepostojeće!”
I dok se proteklih godina srpska umetnica prilično oslanjala na tehnologiju, od 2018. kada je za projekat “Rising” koristila virtuelnu realnost, do prošlogodišnje saradnje sa kompanijom “WeTransfer” za digitalni projekat “Tragovi”, smatra da je pristup onlajn sferi pogrešan:
“Sve je danas postalo Zum. Ne podnosim da radim preko Zuma. Zvuk je loš, a i slika je očajna. Stalno mislim o tome kako bismo trebali da imamo strpljenja i sačekamo. Jer, neće ova pandemija trajati doveka. Govorimo samo o dve godine. Pa, to je ništa!”
I te reči izgovara Abramovićeva iako ju je pandemija sprečila u realizovanju silnih planova. Jedan od njih jeste velika retrospektivna izložba u Velikoj Britaniji, koja je zakazana za 2023. u Kraljevskoj akademiji u Londonu. Ako se ta solo izložba konačno ostvari, Marina Abramović će postati prva žena u 250 godina dugoj istoriji Kraljevske akademije koja će svojim delima okupirati čitavu galeriju.
Izložba je zamišljena kao retrospektivni pogled u Marininu poluvekovnu karijeru. Biće “oživljeni” svi njeni kultni performansi, uz izvesna prilagođavanja sadašnjem trenutku, ali će publika biti u prilici da vidi i novija dela:
“Kraljevska akademija je donela odluku da pomeri izložbu za tri godine. Nije to baš mala stvar. Jer, imam 75 godina, a vreme leti. Zaista mi je neophodno da ovu izložbu uradimo što pre. Ali, s druge strane razumem njihovu odluku. Da smo izložbu održali 2020, kada je prvobitno bila planirana, bila bi to katastrofa, jer sam zavisna od publike. A nje ne bi bilo…”
Pandemijsko vreme donelo je i promene na polju likovne i vizuelne umetnosti, pa je tako pre 11 meseci digitalno delo umetnika Bipla oborilo rekord, s obzirom da je prodato za “nezamenljivi token” (NFT) u iznosu ravnom cifri od 69,3 miliona dolara. No, Marini se baš i nije dojmio novi trend u umetnosti:
“Ne bih volela da me svi posmatraju kao neku staromodnu umetnicu koja mrzi i kritikuje sve što je novo. Volim sve novo, radoznala sam po prirodi. Ali, u toj vrsti “novotarije” ne vidim ništa dobro. Ne vidim dobre ideje, dobar sadržaj, već samo kako svi pričaju o tome koliko novca mogu da zarade. Nikada nisam pravila umetnost za pare. A svakoga dana se od mene to traži. Kažu mi da su moja dela idealna za “nezamenljive tokene” i pitaju što ne uradim nešto s tim. Pa, neko me je čak upitao da li bih mogla da prodam dušu za tokene…”, istakla je Marina.
Na tako nešto, naravno, nikada ne bi pristala. Uostalom, temom besmrtnosti se mnogo bavila tokom karijere. Baš je Marina prva umetnica koja je potpisala delo nazvano “Život” u kojem uz pomoć 36 kamera pravi simulaciju sopstvenog tela.
“To je najbliže besmrtnosti što sam stigla. To delo možda sada neka toliku vrednost zato što sam još uvek živa, ali onoga trenutka kad odem… Mogu da se pojavim u vašoj dnevnoj sobi, u vašoj bašti. To je nešto od čega se može zanemeti”
