Stopa nataliteta u svetu 2026. godine prvi put u istoriji pala je ispod nivoa potrebnog za obnavljanje stanovništva. Pad nataliteta u svetu počeo je pre više decenija, a stručnjaci taj proces povezuju sa demografskom tranzicijom. Potreba za velikim brojem dece vremenom je opala , jer su se sa smanjenjem smrtnosti i produženjem životnog veka promenili uslovi u kojima porodice planiraju potomstvo. Istovremeno su se pojavila efikasna sredstva kontracepcije, koja su ljudima omogućila da lakše planiraju kada i koliko dece žele, naglašavaju stručnjaci.
Različite zemlje se sada nalaze na različitim stupnjevima demografske tranzicije. U zemljama u razvoju taj proces počeo je kasnije, ali se sada odvija prilično brzo, jer i smrtnost opada zahvaljujući širenju savremenih medicinskih tehnologija, uočavaju eksperti.
Glavna posledica biće promena starosne strukture stanovništva, koje će postepeno stariti. Srednja starost svetske populacije sada je oko 31 godine, a do 2080. mogla bi da dostigne približno 40 godina. Udeo starijih ljudi će rasti, dok će se udeo dece smanjivati, što će dodatno povećati opterećenje radno sposobnog stanovništva, naglašavaju.
Istovremeno će se sve više osećati nedostatak radne snage. Automatizacija i veštačka inteligencija mogu delimično da nadomeste manjak ljudi na tržištu rada, ali ne mogu da zamene sve poslove. Za razvoj novih proizvoda i uvođenje inovacija i dalje su potrebni ljudi, pa bi smanjenje broja mladih moglo da uspori tehnološki i inovativni razvoj.
Jedna od posledica mogla bi da bude i veća migracija. Zemlje sa niskim natalitetom i starenjem stanovništva sve više bi mogle da se oslanjaju na doseljavanje kako bi nadomestile nedostatak stanovništva i radne snage. To bi istovremeno uticalo i na demografski sastav zemalja koje primaju migrante, pojašnjavaju demografski analitičari.
Na odluku ljudi da imaju decu pre svega utiču socijalno-ekonomski faktori, ukazuju se. Pored same želje za roditeljstvom, sve veću ulogu imaju finansijske, ekonomske i stambene mogućnosti, kao i nivo obrazovanja, prihodi, materijalna sigurnost i infrastruktura koja omogućava usklađivanje roditeljstva i posla.
Naglašava se da među najčešćim preprekama za rađanje dece ljudi izdvajaju probleme sa stanovanjem, niske prihode i neizvesna budućnost. Upravo ovaj faktor poslednjih godina postaje sve značajniji postaje sve značajniji, jer je ljudima potrebna sigurnost da će život biti dovoljno stabilan kako bi mogli da prave dugoročne planove.
Kada je reč o merama državne politike koje bi mogle da utiču na odluku ljudi da imaju decu, demografi ukazuju da ne postoji univerzalno rešenje i da se u različitim zemljama primenjuju različiti pristupi. Među njima su novčana davanja, društvene kampanje i pomoć porodicama u usklađivanju roditeljstva i karijere.
Ipak, kako se navodi, istraživanja pokazuju da nijedna od tih mera sama po sebi nije dovoljna da dugoročno promeni trendove nataliteta.
Stručnjaci ističu da se u Rusiji poslednjih godina demografskim pitanjima posvećuje velika pažnja. Postoji jedinstveni dodatak, različite mere podrške višečlanim porodicama, a u pojedinim regionima i dodatna davanja za rođenje dece.
Izvor: RTbalkan.
