Imenovanoj predsednici Evropske komisije Ursuli fon der Lajen tri nedelje pred planirani početak mandata nedostaju tri komesara, za proširenje, za transport i unutrašnje tržište i za odbranu, a u Briselu se procenjuje da bi problemi s izborom novog tima Komisije mogli bi produžiti mandat odlazećem predsedniku Žan Klodu Junkeru na još najmanje mesec dana.
Ursula fon der Lajen i dalje čeka predloge Mađarske, Rumunije i Francuske za potencijalne komesare u novom sastavu Evropske komisije.
U situaciji kada se od Budimpešte, osim već predloženog Olivera Varheljija, očekuje novo ime, a nakon pada vlade u Bukureštu i najave francuskog predsednika Emanuela Makrona da još nije spreman da predloži novog kandidata za komesara, u Briselu procenjuju da novi tim Ursule fon der Lajen neće biti kompletiran pa tako ni izglasan u Evropskom parlamentu 23. oktobra, kako se to očekivalo.
U Evropskoj komisiji, čiji odlazeći sastav broji poslednje radne dane, kažu da su spremni za svaku situaciju, pa i za produžetak mandata Junkeru.
“Potrebno je da zajedno sa Evropskom parlamentom ubrzamo proces kako bi Evropa mogla brzo da deluje. Istovremeno, svima uključenima u proces potrebno je dovoljno vremena da pripreme pažljivo sledeće korake”, poručila je Fon der Lajen.
Novoimenovana predsednica Evropske komisije se, osim ovim saopštenjem, nije dalje oglašavala u vezi s problemima u izboru njenog tima.
Istovremeno, francuski predsednik javno je postavio pitanje zašto je odbačena njegova kandidatkinja, a koja je, prema Makronovim rečima, bila favorit Ursule fon der Lajen i za koju je upravo ona, navodno, obezbedila podršku tri najjače političke grupe u Evropskom parlamentu.
Lideri socijaldemokrata i konzervativaca u Evropskom parlamentu, međutim, demantovali su ove navode i izjavili da nisu bili konsultovani pre nominacije Gularove, protiv koje je, inače, vođen postupak zbog navodne zloupotrebe EU fondova.
I dok u Evropskom parlamentu navode da ih Silvi Gular nije impresionirala svojim odgovorima tokom saslušanja, posebno onima koji se odnose na etiku, u diplomatskim krugovima ocenjuju da je odbacivanje Gularove bila “osveta” Evropskog parlamenta direktno Emanuelu Makronu, koji je bio najglasniji zagovornik odstupanja od sistema “vodećih kandidata”, a prema kome je pozicija novog šefa EK trebalo da pripadne kandidatu pobedničke političke grupe na evropskim izborima konzervativcu Martinu Veberu.
Ispitivanje kandidata za komesare pred Evropskim parlamentom završilo se odbacivanjem po jednog predstavnika Evropske narodne partije, Socijaldemokrata i Liberala.
Iako je planom izbora nove Komisije predviđeno da se eventualna dodatna saslušanja zamenjenih komesara održe 14. i 15. oktobra, sada je već jasno da oni neće biti ni nominovani do tog datuma.
Nakon što Mađarska, Rumunija i Francuska budu obznanile imena svojih kandidata, oni moraju da prođu obimnu proceduru koja podrazumeva razgovor sa predsednicom Evropske komisije, proveru Odbora za pravne poslove i usmena saslušanja pred Evropskim parlamentom.
Dok se sve procedure ne ispune i ne izabere novi sastav Evropske komisije, EU će i dalje poslovati u “prelaznom modu” koji ograničava konkretnija delovanja na unutrašnjem ali i na spoljnom planu evropske politike.
