Pre svečanosti družili su se sa novinarima, a kako je Igudesman na početku objasnio prvi put je susreo Malkoviča u Dubrovniku pre više od 10 godina na festivalu “Julian Raćlin and friends” i tada su prvi put i sarađivali, te je nakon toga i nastala ideja za “Muzičkog kritičara”.
“Ovaj komad u suštini predstavlja koncert sa pozorišnim segmentima – u koji sam ja ubacio neke od najgorih i najzlobnijih kritika o nekim od najboljih i najlepših dela muzike ikada napisanih. Džon ulazi u ulogu strašnog kritičara koji kroz celu tu priču uspeva da istanke lepotu te muzike – i kako su kritičari neretko mogli da budu u pravu, ali i da pogreše”, objasnio je Igudesman.
On je dodao da smatraju da je “Muzički kritičar” pozitivan – pogotovo za sve one koji se bave kreativnim radom.
“Lepo je znati da su i Betoven, Brams i ostali veliki kompozitori bili nekada omraženi i kritikovani. Poruka je, da, kao umetnik, ne smete da odustanete. Za umetnike ovo je veoma podsticajno i ima terapeutsko dejstvo”, kazao je Igudesman.
Na pitanje Tanjuga da li je surovi kritičar samome sebi, Malkovič je kazao da se uvek trudi da bude iskren i objektivan prema onome što radi.
“Ne smatram kriku surovom. Mnogi glumci ne vole da gledaju sebe, pogotovo ne ja, ne volim ni da slušam sam sebe – mrzim zvuk svog glasa, jednostavno postoji granica koju mogu da podnesem. Kritički sam orijentisan jer mislim da je na kraju najbitnije odraditi posao kako treba, pri tome mislim na filmski rad. Cenim kvalitetan filmski rad”, iskren je glumac.
Igudesman se na njega nadovezao istakavši da je Malkovič odličan u primanju kritike.
“Našao sam recenziju jednog njegovog dela za koji je turski kričar rekao da je užasna i iskoristio je za večerašnju predstavu – nazvana je “Malkovičeve muke”, retko ko toliko glorifikuje kritiku kao Malkovič”, dodaje tvorac predstave “Muzički kritičar”.
Kako je Malkovič objasnio performans se prvenstveno bazira na muzici – i kao što je Aleksej rekao, podsticajno je za one koji se bave kreativnim radom.
“Kad god nešto stavite pred javnost – muzičko delo, sliku, ples, film – biće kritikovano – to i jeste posao kritičara”, kazao je Malkovič.
Odgovarajući na pitanje koje uloge su ga u životu definisale kazao je da su mnoge stvari uticale na razvoj njega kao glumca, ponajviše rad u pozorištu.
“Počeo sam kada je nekoliko nas išlo na univerzitet u Ilinoisu, u Čikagu. Mnogo stvari je uticalo na moj razvoj kao glumca, predstave u Njujorku, na Brodveju, koje su mi kasnije pokrenule i filmsku karijeru. Uloge na filmu su potpuno drugačije od pozorišta, kad snimite scenu – završili ste, pozorišnu ulogu možete da razvijate iz večeri u veče”, objasnio je Malkovič.
On je objasnio da nema preference po pitanju pozorišta, filma ili televizije, da je kao mlad više voleo pozorište jer je uz njega odrastao.
“Sada volim sve, odmah nakon “Novog pape” pet meseci sam radio na predstavi, a potom sam snimio i novu seriju za Netfliks, tako da je sasvim moguće da ću se opet vraćati na male ekrane”, otrkrio je glumac.
Goverići o striming servisima i uticaju na filmsko tržište i bioskope, Malkovič smatra da te dve sfere ne mogu da koegzistiraju.
“Sve je do publike i kako ona pristupa gledanju filmova. Tokom prošlog veka jedini način da vidite film je bio da odete u bioskop, danas to više nije tako – možete ih gledati preko telefona ili kompjutera. Mislim da se ništa ne može uraditi povodom toga. Filmovi su se menjali od onog momenta kada se pojavio VHS, DVD je to ubrzao, pa sada striming servisi – više niko ne mora da žuri da gleda projekcije u bioskopima, sve imate nadohvat ruke”, smatra Malkovič.
Na pitanje koliko se njegov odnos prema glumi menjao tokom godina slavni glumac je kazao da ga i dan danas najviše uzbuđuju dobri scenariji.
“Ne razmišljam mnogo o samoj ulozi – ona samo igra ulogu u široj slici, zato razmišljam baš o toj slici koju treba stvoriti. Uloge…neke su zanimljivije, neke nisu, neke su samo zanimljive na kratak period…Svašta se promenilo u proteklih, recimo, 20 godina, ali samo zato što sam i ja drugačiji”, kazao je Malkovič.
Glumac je ovom prilikom govorio i o filmu “100 godina – Film koji nikada nećete videti”i objasnio da je u pitanju komercijalni, ali namenjen znalcima, projekat za konjak kompanije “Remi martin” koji se zove luis 13.
“To je konjak za koji je potrebno 100 godina da se napravi. Naš mali film je zahtevao znatno manje vremena da bude snimljen, ali će biti viđen tek za stotinu godina. Ali nemam problem s tim. Mnoge moje filmove mnogi neće videti iako ih snimam svake godine”, našalio se Malkovič.
