Kao gost Zaječarskog kulturnog leta, Malkovič će večeras, u pratnji Orkestra Bečke akademije i Vroclavskog baroknog orkestra, na Feliks Romulijani izvesti muzičko-scenski spektakl „Paklena komedija – ispovesti serijskog ubice“.
„Fascinirani smo ubicama, čak vrlo privlače neke ljude“, ocenio je Malkovič za RTS. Ono što nam slučaj istinite priče o serijskom ubici Džeku Untervegeru govori o današnjem svetu nije mnogo lepo, dodao je on.
„U ovom delu muzika predstavlja istinu, a tekst seriju laži. Muzika je savest i humanost ovog dela. To je priča o austrijskom mladiću osuđenom za ubistvo. Bio je u zatvoru 15 godina, tu je naučio da čita i piše. I kad ga je pomilovao predsednik Austrije, postao je dramski pisac, novelista, pesnik i novinar. Postao je najpoznatiji kao novinar istražujući ubistva prostitutki u Bečkoj šumi, a zapravo je sva ta ubistva počinio on. Ova predstava bi trebalo da bude njegovo priznanje posle smrti koje je napisao s onog sveta“, objašnjav.
Sve ove arije i instrumentalna muzika su neverovatno jaka dela, neverovatno talentovanih kompozitora, kaže glumac. „Radio sam mnogo predstava sa klasičnom muzikom i svaki put doživljaj je drugačiji“, dodao je.
U Srbiji je, kaže, igrao samo dva puta. „Prvi put neposredno pre pandemije i dan posle predstave grad se zatvorio. Onda smo zatvorili i Beč, Debrecin i Istanbul. Video sam vrlo malo Beograda, pozvan sam u Gradsku kuću, priredili su mi lep prijem, ne verujem da ću i sada imati prilike da ga vidim, ali imam dobre impresije.“
On ne zna mnogo o svojim balkanskim korenima i navodi da je njegov otac za svog oca uvek govorio da je najveći lažov na svetu.
„Čuo sam različite priče o tome odakle smo tačno. Mislim da moja baba sa očeve strane ima srpske korene. Nikada nisam naučio vaš jezik i znam veoma malo“, rekao je Malkovič.
Upitan da li će teatar preživeti digitalnu revoluciju, on je odgovorio potvrdno, precizirajući da nije siguran da će je filmovi preživeti, ali da će teatar sigurno preživeti.
„To je sasvim posebno iskustvo. Jedno je plastično, neorgansko i konačno, drugo je večno, organsko, promenljivo, poput života. Smrt teatra predviđa se nekoliko hiljada godina, ali mislim da će teatar preživeti, iako je pandemija ugrozila žive događaje“, istakao je.
