Na svečanoj ceremoniji koju je prekidao plač ćerke jednog od boraca, francuski predsednik Emanuel Makron je, takođe, obećao donošenje zakona koji će garantovati reparaciju za kontingent ljudi poznat kao harki, preneo je AP.
Uznemirena žena, koja je rekla da je odrasla u kampu, u kojem je Francuska nakon rata držala harkije, tvrdila je da zakon neće moći da nadoknadi i popravi štetu.
Harki i njihovi potomci smatraju da ih je Francuska napustila i zlostavljala nakon rata, tokom jednog od najmračnijih poglavlja u njenoj modernoj istoriji.
Oko 200.000 Alžiraca se borilo protiv svojih sunarodnika u ratu koji je trajao od 1954. do 1962, a desetine hiljada harkija je ubijeno nakon povlačenja Francuza.
Oni koji su uspeli da stignu u Francusku smešteni su u kampove, a mnogima je uskraćen pristup školi i druga prava.
Veruje se da je nekoliko hiljada harkija i danas živo. “Molim vas za oproštaj”, rekao je Makron harkijima i njihovim potomcima okupljenim u francuskoj predsedničkoj palati i dodao da će Francuska nastaviti da “previja rane sve dok ne zacele uz pomoć reči istine”.
Zato će francuska vlada predstaviti predlog zakona koji ima za cilj da priznanje i reparacije unese u francuske zakone, kazao je Makron.
Kada ga je uplakana žena u publici prekinula, Makron je pokušao da je smiri.
“Čujem te”, rekao joj je, pozivajući je da ulože zajedničke napore za postizanje pomirenja.
Tek 1999. Francuska je zvanično priznala da je osmogodišnja borba koja je okončala 132 godine francuske vladavine u Alžiru – rat.
