Nacionalna zabrinutost za bezbednost, migrantska kriza, a zatim i pandemija, doveli su do uvođenja kontrola na granicama u okviru Šengen zone, a usledile su i kritike zbog načina na koji funcioniše. Time je dovedeno u pitanje najveće postignuće u Evropi u posle Drugog svetskog rata.
Emanuel Makron je na sastanku evropskih ministara pravosuđa i unutrašnjih poslova rekao da bi takozvani Šengenski savet trebalo da ocenjuje kako zona funkcioniše, da bi donosio zajedničke odluke i omogućio lakšu koordinaciju tokom kriza.
“Ovaj Savet može postati lice snažne, zaštitničke Evrope koja može kontrolisati svoje granice, a time i svoju sudbinu”, istakao je Makron.
Rekao je da bi prvi sastanak tog saveta mogao da se održi kada se evropski ministri pravosuđa i unutrašnjih poslova okupe idući put 3. marta.
Da bi ovaj predlog stupio na snagu, Makronu je potrebna podrška drugih država članica EU, ali francuski zvaničnici ističu da neće biti potrebno menjati ugovore EU.
“Moramo reformisati šengensku zonu. Ne može postojati sloboda kretanja ako ne kontrolišemo naše spoljne granice”, naveo je Makron.
Francuska predlaže i uspostavljanje mehanizma za krizne situacije koji bi se mogao aktivirati u slučaju pretnji spoljnim granicama Unije.
EU je već godinama duboko podeljena kada je reč o odgovoru na migrantsku krizu i upravljanju zajedničkih granica.
