Posle devet nedelja surovog nadmetanja, kuvar Majkl Rej suočio se sa konačnim testom.
Stidljivi ali talentovani kuvar probio se do finala prve sezone američke verzije serije “Paklena kuhinja” Gordona Remzija. Njegov poslednji izazov bio je da vodi vlastitu kuhinju pred golim okom TV kamera i jednog od najstrašnijih kuvara na svetu.
Bio je to test koji je Majkl, tada sa 27 godina, uspešno položio.
Snimak visokog mladog kuvara prekrivenog tetovažama kako grli Remzija posle pobede u sezoni emitovan je u milionima domaćinstava širom sveta te 2005. godine.
“Prvi put osećam da imam potpunu kontrolu nad vlastitom budućnošću”, izjavio je Majkl tada u serijalu. “Dokazao sam se pred samim sobom i to je najvažnije.”
Majkl je isprva mislio da je osvojio 250.000 dolara iz nagradnog fonda namenjenih za otvaranje vlastitog restorana. “Dok je Majkl slavio osvajanje restorana”, rekao je Remzijev glas iz ofa, “shvatio sam da ne želim da ispustim iz ruku jedan takav talenat.”
Remzi je ponudio Majklu da radi sa njim u Londonu. Posle nekog vremena nervoznog razmišljanja, izbezumljeni Majkl je pristao. Prostorija je eksplodirala od veselja.
Ali Majkl će se kasnije predomisliti. “Bila je to najteža odluka koju sam ikad morao da donesem. Žalim za tim sve vreme”, kaže on za BBC.
“U ‘Paklenoj kuhinji’ sam nastupao dok sam imao problem sa drogom. Smrtno sam se plašio odlaska u London sa svojom ogromnom zavisnošću.”
Odrastajući u ruralnom Koloradu, Majkla je od malih nogu zanimalo kuvanje, često dok je pomagao ocu u kuhinji. On kaže da je to za njega bio način da se izrazi izvan učionice, gde je imao problema zbog poremećaja nedostatka pažnje.
Nije završio srednju školu i počeo je da radi u kuhinji.
Majkl je 1999. godine proveo dve godine u Londonu učeći da postane kuvar. Tokom tog perioda, čuo je za kuvara sa zastrašujućom naravi po imenu Gordon Remzi, koji je gradio ime jednog od najboljih kuvara na svetu.
“Imao je reputaciju nezgodnog kuvara sa kojim niko ne želi da se kači”, priseća se Majkl.
“Pokušavao sam godinu dana da radim za njega besplatno, ali niko nije uspevao da se ubaci tamo, bilo je to zaista ekskluzivno mesto.”
Kad je čuo za audicije za “Paklenu kuhinju” od tasta i tašte, koji su i sami radili u ovoj profesiji, Majkl je shvatio da mu je to najbolja šansa da se približi Remziju. Prijavio se i prošao rigorozni proces razgovora i testova. Na kraju mu je rečeno da je dospeo među finalnih 12 kandidata.
Majkl je u seriji video šansu da pokaže svoj talenat i nauči nešto od Remzija. Ali čim su kamere počele da snimaju, Majkl je shvatio da će biti teže nego što je mislio.
Saznao je da će “Paklena kuhinja” biti potpuno otvorena za javnost i da će po jedan takmičar biti eliminisan posle svakog služenja. Kamere će ih snimati 24 časa dnevno, sedam dana nedeljno, čak i dok spavaju.
“Ušao sam u sve to misleći da ću naučiti sve te sjajne stvari od Gordona Remzija, a na kraju sam shvatio da ću morati da dam sve od sebe da ostanem u emisiji i pobedim”, kaže on.
“Nisam želeo da budem na nacionalnoj televiziji i da izgubim.”
Ali Majkl nije morao mnogo da brine.
Uprkos tome što mu je Remzi u prvoj epizodi rekao da ima “nepce kao kravlja guzica”, Majll se ubrzo izdvojio kao favorit.
Iako su takmičari redovno dobijali slavnu porciju Remzijevih rečitih izliva besa, Majkl je uglavnom uspevao da izbegne te verbalne napade. Pobeđivao je u zadacima i predvodio tim, redovno uskačući da pomogne onima koji su imali problema.
Uprkos Remzijevoj zastrašujućoj ličnosti u kuhinji, Majkl kaže da je on bio sušta suprotnost izvan nje. A čak i kad bi se Remzi pustio sa lanca, uviđao je da je to uvek bilo s dobrim razlogom.
“Nisam znao da li će umeti da isključi tu kuvarsku ličnost kad izađe iz kuvarske uniforme, ali čim bi se presvukao, on više nije bio kuvar Remzi, već veseli, bučni dečak”, kaže Majkl.
“Kad ode iz restorana, mislim da ta njegova ličnost ostane u kuhinji, kao nekakav poltergajst. Kad on ode, ljudi se i dalje upinju da budu što savršeniji, i to za svako jelo”, kaže on.
Nakon što je ispratio svakog drugog takmičara, Majkl se u finalu suočio sa Ralfom Paganom. Oba kuvara morala su da sastave vlastiti jelovnik i dekor, a bivši takmičari su im pomagali da vode svoje kuhinje.
Iako je Rezmi izrazio sumnju da je Majkl dovoljno preduzimljiv da vodi vlastitu kuhinju, njegova kuvarska veština i visoki standardi nisu mogli da se sakriju.
Nakon što je okončano služenje, Majkl i Ralf su postavljeni ispred dvoja vrata. Pobednička vrata bila su otključana, druga su bila zaključana.
Majkl je koraknuo, pritisnuo kvaku i ušao u prostoriju u kojoj je dočekan ovacijama.
“Um mi se zablokirao na trenutak”, priseća se on.
“Šta će se sada desiti sa ostatkom mog života? Vio sam preplavljen mogućnostima.”
Ali Remzijeva ponuda da radi sa njim u Londonu smesta je naterala Majkla da se suoči sa problemom koji se već neko vreme kuvao.
Nekoliko godina pre nego što se pojavio u “Paklenoj kuhinji”, Majkl je imao operaciju leđa zbog skolioze i za oporavak mu je ispisano snažno opioidno sredstvo protiv bolova. Uskoro se navukao na njega.
Tokom snimanja predao je producentima pilule dobijene na recept, dok je istovremeno u kuću prokrijumčario vlastite. Čak i tada je morao da traži još od lekara.
“Već mi je oduzimalo pola mentalne energije samo da kontrolišem zavisnost kako bi bih mogao da radim i živim normalnim životom”, kaže on.
Majkl je poslat u London na pet dana da malo vidi šta bi tamo moglo da ga čeka. Ali, na kraju, strah od toga da neće imati pristup lekovima naterao ga je da odbije ponudu.
“Gordon je želeo da se preselim ovamo. Verovatno je bio pomalo uvređen što nisam želeo da idem u London”, kaže on.
“Nudi mladom kuvaru da se preseli London i da mu bude mentor, da mu pokaže kako se sve to radi, a ja sam morao da ga odbijem.”
Remzijevi predstavnici nisu odgovorili na naš zahtev za komentar.
Uprkos tome što je odbio priliku da radi sa jednim od najboljih kuvara na svetu, Majkl je i dalje imao velike šanse u SAD.
Spremao se da otvori vlastiti restoran u Los Anđelesu. Imao je izdvojen novac i čekao je prvo dete sa suprugom Lolom.
A onda ga je zadesila tragedija.
“Nekoliko nedelja posle otvaranja restorana, moja ćerka je preminula”, kaže Majkl.
“Imali smo nekih komplikacija pri porođaju, kad je ona ostala bez vazduha na sedam ili osam minuta. Izgubila je suviše kiseonika u dotoku do mozga i umrla.”
Majkl više nije mogao da spreči da njegova zavisnost preuzme kontrolu nad njegovim životom.
“Nastupilo je mentalno rasulo narednih nekoliko godina”, kaže on. “Sve je počelo da se ruši oko mene.”
Majkl je uspeo da radi u restoranu narednih šest nedelja posle smrti ćerke, a onda je odustao.
Njegova veza se raspala i on je počeo je da živi u svom kamionetu. Majkl je i dalje pronalazio posao po kuhinjama, uglavnom da bi mogao da finansira sve težu zavisnost od droge.
Nije prošlo dugo i Majkl je počeo da živi ispod podvožnjaka blizu Holivudskog bulevara.
“Bio sam potpuni samotnjak”, kaže on.
“Slušao bih noću radio i odlazio na spavanje. Bilo je to kao da se stvarno ništa ne dešava u mom životu. Samo sam egzistirao”, dodaje on.
“Ubadao sam iglu u ruku i nisam želeo da to iko vidi.”
Iako je Majkl tada živeo na ulici i bio potpuni zavisnik od droge, i dalje je pronalazio načine da kuva. U jednom trenutku je danju držao časove u luksuznoj prodavnici “Sur La Table”, a potom odlazio pod podvožnjak da uzima drogu i prespava noć.
“Vodio sam dvostruki život, gde je u jednom trenutku bilo ‘kuvar Majkl iz “Paklene kuhinje” će vas danas naučiti kako da seckate luk’, ali sam istovremeno imao nekontrolisanu zavisnost koju sam skrivao od sveta”, kaže on.
Budući da mu je sav novac odlazio na drogu, Majkl je bio prisiljen da posećuje skloništa za beskućnika da bi se prehranio, ali bi obično završavao tako što bi sprema hranu u kuhinji za ostatak skloništa.
Nakon što je Majkl godinama na recept dobijao izuzetno jaka adiktivna sredstva protiv bolova, njegov lekar u Novom Meksiku, gde se preselio, na kraju je odbio da mu ih ispisuje više.
Kad je osetio apstinencijalnu krizu, počeo je da paniči. Pokušao je da se prijavi u kliniku za rehabilitaciju, ali mu je rečeno da je njegova kriza suviše ozbiljna i da mora da ide u bolnicu.
Majkl je tada znao da nekako mora da unese drogu u svoj sistem. Setio se da je njegova apoteka jedina u čitavoj državi koja tokom noći sve lekove drži na policama. Provalio je sekirom, ukrao lekove i odvezao se nasred pustinje.
Majkl je nameravao da iskoristi boravak u pustinji kao priliku da se postepeno skine sa droga – ali stvari su se samo još više pogoršale.
“Na kraju se desilo to da sam proveo skoro 30 dana bez hrane. Gotovo da ni vodu nisam pio”, kaže on.
“Bukvalno sam samo ležao u kolibi, gledao kako sunce izlazi, prelazi preko neba, spušta se, gledao kako izlazi mesec, prelazi preko neba. Prva dva-tri dana sa mnom su živele dve bebe zvečarke.”
Posle oko mesec dana, Majkl je počeo da halucinira, verujući da su u njemu zatočeni duhovi. Potom je pokušao da oduzme sebi život, ali ga je našao vozač u prolazu dok je gubio svest i dolazio svesti puzeći kraj puta.
“Nisam želeo da umrem i želeo sam da odem negde gde će me neko videti i pomoći mi”, kaže on.
Majkl se probudio u bolnici 48 sati kasnije i odlučio da je krajnje vreme da se očisti. Posle 10 dana oporavljanja u bolnici, prijavio se na rehabilitaciju u junu 2012. godine.
Ne iznenađuje da je kuvanje odigralo veliku ulogu u njegovom oporavku.
“Sve dane sam provodio kuvajući tri obroka dnevno za sedam ili osam ljudi koji su se borili sa zavisnošću od droge. Bio je to zaista ispunjen period mog života”, kaže on.
Na rehabilitaciji je Majkl upoznao suprugu Šarlin.
“Smeškao sam se neprestano naredne dve-tri godine. Nisam mogao da verujem koliko je život dobar”, kaže on.
Kad je Majkl izašao sa rehabilitacije, prijavio se policiji za provalu apoteke. Na kraju je odslužio skoro mesec dana zatvora, gde mu je bilo dozvoljeno da pomaže u kuhinji.
“Smatrao sam da moram da odgovaram za svoj zločin i iskupim se za njega”, kaže on.
Jednom kad je izašao, znao je da je došlo vreme da se vrati onome što voli.
Ali smatrao je da mora prvo da stekne pravo da ponovo sebe zove kuvarom. Počeo je tako što je preuzimao neke smene u lokalnom kafiću koji je služio doručak.
“Proveo sam naredne tri-četiri godine samo ponovo stičući veštinu da bih mogao sebe da nazovem kuvarem”, kaže on. “Počinjao sam čitav proces ispočetka.”
Poslednjih godina, Majkl je radio kao glavni kuvar u brojnim restoranima i kao konsultant drugim kuvarima prilikom sastavljanja jelovnika.
On sanja da jednog dana ima vlastiti kamionet za hranu. “Za mene, kao kuvara, to izgleda kao ultimativni izraz u ovoj umetnosti – moći otići bilo gde i skuvati bilo šta”, kaže on.
Majkl je takođe posetio Filipine, gde ima neke pop-ap događaje zakazane za ostatak godine, za koje se nada da neće biti odloženi zbog pandemije virusa korona. Nada se i da će tamo otvoriti restoran.
Javio se nekoliko puta “Paklenoj kuhinji”, ali nije dobio odgovor od njih.
“Mislim da zbog toga u kom pravcu je moj život pošao posle, njih više zanimaju uspešne priče”, kaže on.
Ali posle životnog putovanja na kom se obreo, Majkl je srećan što je živ i što ponovo kuva.
Izvor: BBC News na srpskom
