Odbojkašica Maja Ognjenović oduševila je naciju vešću da se nakon što se na Olimpijskim igrama u Parizu oprostila od reprezentacije, ponovo zaigra za nacionalni tim. Sada otkriva kako je donela tu odluku i kakva je promišljanja imala.
– Za mene je reprezentacija druga kuća, ona nikada nije bila upitna. I kada sam napravila pauze 2017. i 2022. godine, to nisu bile pauze ni oproštaji izuzev ovog 2024. godine, ali nisam ja to doživela kao ja sam sad otišla, bez prava na povratak – rekla je u emisiji „Popodne“ otkrivši da joj znači i uloga lidera koju u reprezentaciji ima.
– Stvarno mi je posebna uloga koju imam. Ipak, igranje za nacionalni tim nikada nije moglo da se poredi sa igranjem za bilo koji tim, a dosta sam ih izmenjala. I onda kada vidiš da si negde uzor, da imaš uticaj kakav sam ja primetila da imam, onda te to motiviše i imam čak i žar da to radim. Nikad nisam preterano volela ulogu lidera, ali snašla sam se.
Odluka se krčkala, te se o odlasku iz reprezentacije promišljalo, ipak za odluku o povratku bilo je dovoljuno obaviti dva telefonska poziva, ističe Maja Ognjenović.
– Bilo je par meseci posle Olimpijskih igara, to nije bio kraj, ne kakav sam ja priželjkivala, nego kakav niko nije priželjkivao. I kada sam posle nekoliko nedelja napravila analizu bila sam uredu sa tim da pauziram nakon 20 sezona. A onda sam sebi rekla: „Ko je rekao da je kraj“. I nije mi mnogo trebalo, dva telefonska razgovora sa selektorom. I dalje na pomen reprezentacije, srce zaigra. I onda hajde da odigram 10. Evropsko prvenstvno u karijeri – kaže i dodaje:
– Htela sam to da zaokružim. 40. rođendan, Pariz, 5. Olimpijske igre, lep momenat za kraj, ali…
Maja Ognjenović profesialno se odbojkom bavi od 18. godine kada je zaigrala za „Crvenu Zvezdu“ što znači da njena karijera traje već 26 godina, a ističe da je jako izazovno ostati na samom vrhu, kada do njega jednom dođeš.
– Dostići ove visine u svetu sporta je jedna stvar. Ali ostati na samom vrhu je jako teško i jako izazovno.
Svojim uspesima nikada se posebno nije bavila, ipak, majka Maje Ognjenović poseduje u kući policu sa brojnim priznanjima svoje ćerke, na koju je beskrajno ponosna.
– Nikada se nisam bavila individualnim priznanjima, to je u timskom sportu uvek nekako zasluga celog tima. Ali kad odem kod roditelja u Zrenjanin i vidim sve to poslagano na nekoj polici, ne mogu da se načudim koliko toga ima. Zahvalna sam jako što sam imala takvu karijeru.
– Do skoro sam bila, uvek može bolje, imala sam taj momenat. Sad sam svoj na svome, volim što je taj put bio takav kakav je bio.
Majka Maje Ognjenović najteće je prihvatila njenu odluku o povratku, ipak, na kraju je svojoj naslednici pružila maksimalnu podršku:
– Malo nedostajem svojoj majci, ovo je 22. godina kako živim u inostranstvu. Moja majka je najponosnija na svetu, ja je tešim, kažem joj da to tako treba, da ja u tome uživam. Ona me podrži, ali smatra da bi kraj trebalo da bude blizu.
