Ugravirani likovi u ljudskoj veličini nose trenerke i majice skupih brendova, kožne jakne i odela, zlatne lance, tetovaže, ključeve skupih automobila u rukama i cigarete u ustima…
Na pitanje ljudi, zašto na taj način prepun rizika provode svoje dane, mafijaši su uglavnom odgovarali da ono što oni prožive za jedan dan, prosečan čovek ne doživi za ceo život.
Neka čudna filozofija se udomila u njihovu svest poput one kod starih Egipćana.
“Svo bogatstvo sveta ne vredi ništa kada ga ne možeš sa sobom poneti u grob”, bio je njihov moto.
Ruski mafijaši shvatili su to kao izazov. Na to upućuje poseban deo groblja u Ekaterinburgu, na kojem su sahranjeni (anti)junaci ruskog podzemlja 1990-ih.
Turbulentne devedesete donele su raspad Sovjetskog Saveza i komunizma. Nažalost, ovaj period obeležen je organizovanim kriminalom i mafijaškim obračunima.
Jedna od glavnih pozornica bio je grad Ekaterinburg u kome je veliki deo poslova kontrolisala mafija. Osim “preduzetništva”, bavili su se reketom, unutrašnjim obračunima i uklanjanjem konkurencije.
Kako se sve završilo?
Ko je preživeo, legalizovao je svoje poslove, a ko nije – pobrinuo se da bude upamćen.
Na kraju, u tišini groblja, porodica i prijatelji pokojnih mafijaša pobrinuli su se da neobične skulpture i fotografije koje svedoče o jednom životu i vremenu punom bogatstva i nasilja.
