Mads Mikelsen u filmu "Još jedna tura”: Kako odglumiti pijanca na filmu - BIGportal.ba
Magazin Showbiz

Mads Mikelsen u filmu “Još jedna tura”: Kako odglumiti pijanca na filmu

U danskom filmu “Još jedna tura” pijanstvo je tako uverljivo predstavljeno da deluje kao da su glumci zaista bili nacvrcani. Nikolas Barber otkriva kako se to postiže.

Ponekad se pitamo da li su glumci zaista glumili.

Duboko u duši znamo da su izgovarali replike iz scenarija i da im je uputstva davao reditelj koji je sedeo nedaleko od njih. Ipak, kada su najubedljiviji, mogu nas nagnati da pomislimo da su iskreno uznemireni/uzbuđeni/ludo zaljubljeni, kao i da ne postoji nikakava proračunatost.

Poslednji u nizu filmova koji izazivaju takvu vrstu nedoumice jeste Još jedna tura (Drunk), reditelja Tomasa Vinterberga (ProslavaLov).

Reč je o danskom kandidatu za nagradu Oskar u kategoriji za najbolji strani film, škakljivoj tragikomediji o krizi srednjih godina u kojoj Mads Mikelsen (Kasino RojalDoktor Strejndž) igra jednog od četvorice učitelja koji isprobavaju kako konzumiranje alkohola utiče na radni dan.

Njihovo opijanje deluje autentično – upravo to je bio razlog zbog kog je scena iz filma u kojoj Mads Mikelsen izvodi ples pijanca na bedemu doživela ogromnu popularnost na društvenim mrežama.

Likovi u filmu su ponekad načeti, a ponekad obeznanjeni, ali bez obzira na to, mnogi gledaoci su se pitali: da li su glumci bili zaista pijani?

Odgovor je izričit – nisu.

“Od početka smo se toga pridržavali”, kaže Mikelsen za BBC Kulturu u razgovoru vođenom preko Zuma.

“Kada snimate jednu ili dve scene u kojima treba da budete mnogo pijani, možete popiti pivo da biste se uživeli, ali mi smo snimali 60 dana svakodnevno, i to bi nas odvelo u propast.

“Takođe, par dana tokom snimanja je trebalo da budemo tri sata pijani u jednoj sceni, a onda u sledećoj da vozimo kola trezni. To je nemoguće izvesti ako ste popili pivo.”

Vinterberg je još detaljniji.

Tokom razgovora preko video aplikacije – javio se iz Kopenhagena – odbacio je ideju o glumcima koji piju za potrebe scena sa alkoholom, nazvavši takav pristup “amaterizmom”.

Ali kako onda uverljivo odglumiti da ste trešteno pijani?

“Snimate na isti način kao i kad su u pitanju druge scene koje izgledaju stvarno na ekranu,” kaže on, “ono što vidite je rezultat napornog rada i brojnih ponavljanja”, kaže reditelj.

Za potrebe filma Još jedna tura, glumci su proveli dva dana opijajući se pred kamerom, a onda bi proučavali snimke

Svi smo slušali priče o tome kako su glumci bili pod gasom dok su igrali trezne likove.

Ali ako glumite treštene likove, najbolje je, tako ispadne, da budete trezni.

Kao upečatljiv primer možemo navesti anegdotu o Ričardu I. Grantu, zvezdi kultnog britanskog filma Vitnejl i ja, budući da pre snimanja filma nikada nije bio pijan.

Glumac nije podnosio alkohol, nikada ga pre nije pio, ali je reditelj-scenarista Brus Robinson smatrao da on treba da iskusi Vitnejlovo alkoholno obeznanjivanje.

Grant je, kao dobar vojnik, sljuštio dve boce šampanjca, nakon čega se satima presavijao u agoniji dok je njegova žena pitala: “Zašto jednostavno ne pokušaš da odglumiš?”

Glumci u Još jednoj turi su prethodno imali bogato životno iskustvo na koje su mogli da se oslone tokom rada na filmu; kako Mikelsen kaže, “Svako od nas je nebrojeno puta iskusio stanje pijanstva”.

I pored toga, Vinterberg im je organizovao “vojnu obuku za alkoholičare”.

U okviru priprema, proveli su dva dana snimajući se dok su konzumirali alkohol i mereći nivo alkohola u krvi pomoću digitalnog alkotesta, baš kao što rade likovi u filmu.

Kasnije, analizirali su snimke kako bi tokom snimanja bili sigurni da su pogodili pravu meru pijanstva u svakoj sceni.

Najkorisniji snimci, kaže Mikelsen, bili su oni načinjeni u trenucima kada su još uvek bili gotovo potpuno trezni.

“Kada se opijate, kada niste na poziciji posmatrača, deluje kao da je sasvim u redu i prirodno ako ste popili dva ili tri piva. Ne primećujete znake pijanstva.

“Ali ako gledate sa strane, sve se može lepo videti ako slušate nečiji glas i gledate način na koji on priča – glas se postepeno pojačava, pokreti su sve slobodniji i nevezaniji.

“Na tom, društveno prihvatljivom nivou, reč je o malim nijansama, ali znaci su tu. Kada glumite u tim scenama, spustite ramena i malo se opustite. Takođe, pomalo šuškam dok govorim, pa sam i to malo naglasio”, kaže.

Likove u tom stanju možemo videti u brojnim klasičnim filmovima.

Među dva najbolja primera su film Tokijska priča Jasudžiroa Ozua, u kom se Čišu Rju žali na odraslu decu pridržavajući se za šank, klonule glave; i Hemfri Bogart, koji u Kazablanki proklinje sve bircuze u svim gradovima na celom svetu.

Trebalo bi pritom da imamo na umu da Bogart, za razliku od Ričarda I. Granta, nije morao da se priprema za scenu.

Sudeći prema jednoj anegdoti, njegove poslednje reči pred smrti bile su: “Nikada nije trebalo da pređem sa skoča na martini.”

Radnja Još jedne ture, koji kao koscenaristi potpisuju Vinterberg i Tobijas Lindholm, prati četiri čoveka koji, dan za danom, konzumiraju alkohol u sve većim dozama.

“Imali smo tabelu koju policija koristi kako bi prepoznala koliko ste pijani”, kaže Vinterberg.

“Veoma je detaljna. Sa 0.09 [procenata alkohola u krvi] ste pospani, sa 0.1 razdražljivi, sa 0.11 ili 0.12 ponekad počnete da pevate. Napravljen je čitav sistem.”

Šta kažu reditelji, kako na filmu da izgledamo nakresano?

“Većina glumaca će vam reći da je štos u tome da zadatku igranja lika koji je pripit pristupite kao i u privatnom životu”, kaže Mikelsen.

“Odnosno, treba da date sve od sebe da delujete kao da niste pijani. Krećete se mnogo sporije, oprezniji ste, pedantniji.”

Sledeći nivo pijanstva je kada “više niko nikog ne sluša, čuje se samo glasni žamor gomile ljudi.”

To je još jedan razlog zbog kog glumci treba da budu trezni kada snimaju film: “U suprotnom, nećete čuti šta vam kaže reditelj, i sve će se izjaloviti.”

Par čašica kasnije, likovi su uvošteni, urnisani, potpuno van sebe, u stanju svojstvenom filmskim žanrovima komedije i tragedije.

Na jednom polu se nalazi umiljati Dadli Mur u Arturu koji se spotiče o ogradu i promumlja. “Vi ste ograda!”

Na drugom je patetični Džekson Mejn (Bredli Kuper), koji se upiškio na dodeli nagrada Gremi dok je gledao kako Ali, koju tumači Lejdi Gaga, dodeljuju plaketu.

Međutim, Mikelsen nije gledao druge filmove da bi se inspirisao.

Umesto toga, “gledao sam mnogo klipova na Jutjubu, i iz nekog razloga često sam nailazio na Ruse koji se snimaju dok su apsolutno mrtvosani”.

Iako su zasigurno mogli dosta toga da nauče gledajući te snimke, on i njegove kolege su se brzo suočile sa još jednim problemom.

“Neki od tih snimaka sa Jutjuba na kojima se pijani ljudi tuku”, kaže Vinterberg, “jednostavno deluju kao loša komedija.”

“Film ne bi mogao da izdrži realnost. Možeš biti verodostojan do određene mere – ali mi nismo prelazili tu granicu.”

Kako bi delovalo kao da su dobrano pod gasom, glumci su se pre snimanja svakog kadra vrteli oko svoje ose – ili barem neki od njih.

“Čini mi se da Mads to nije radio”, kaže Vinterberg. “Nije bilo dostojno glumca njegovih kvaliteta.”

Članovi glumačke ekipe su takođe koristili “veoma bolne” kapi za oči, radi postizanja neophodnog efekta zamućenih crvenih očiju, kao i naramenice za slučajeve kada treba da udare u zid.

Na kraju krajeva, stanje notornog pijanstva može biti veoma opasno.

U jednom od najboljih filmova o pijancu, 1 ujutru (One A. M.), genijalnost Čarlija Čaplina na polju urnebesne komedije omogućila mu je da izvodi opasne padove a da pritom ne ošteti nijednu kost.

Još jednoj turi, rešenje za taj problem su bile strunjače, postavljene izvan kadra, tako da glumci mogu slobodno da padnu preko nje kad god ih ponese raspoloženje.

“Kad ste veoma pijani, ne koristite ruke da biste ublažili pad”, objašnjava Mikelsen.

“Uglavnom su na udaru zubi i lice, i zato smo jedva dočekali da postave strunjače oko nas.”

Međutim, prema Vinterbergu, “najvažnija stvar” kada snimaš nekog ko je nacvrcan nije da prevariš gledaoca, već sebe.

U sceni koja otvara Još jednu turu, tinejdžeri eksiraju paket piva i jurcaju oko jezera.

Reč je o bezalkoholnom pivu, kaže Vinterberg, ali je mlade glumce ponela atmosfera “potpunog odlepljivanja”.

Slična hipnoza se dogodila glavnim glumcima tokom haotične scene u pabu.

“To je varka. Mozak vam govori: ‘U ovom okruženju sam obično u tom stanju’, i to vas onda i dovodi u to stanje.”

Dakle, u izvesnom smislu, glumci jesu bili pijani u scenama sa pijančenjem: jedino što im je to pošlo za rukom bez kapi alkohola u organizmu.



Izvor: BBC News na srpskom

Danas objavljeno

U stomaku aligatora pronašli pločicu psa nestalog prije četvrt vijeka

Vanja A

Kako će gravitacija uticati na ljude kada slete na Mars?

Vanja A

Luj Viton torbica u obliku aviona košta više od stvarnog aviona

Vanja A

Ostavite komentar