Umesto toga, sporazum naglašava duboko oslanjanje Minska na finansijsku i političku podršku Moskve, pri čemu se očekuje da će Belorusija koristiti sredstva, o kojima su se Lukašenko i ruski predsednik Vladimir Putin dogovorili na samitu u Sočiju ranije ove nedelje, uglavnom za refinansiranje svog duga Rusiji.
Belorusija ima oko 1,2 milijarde dolara javnog duga koji treba daotplati pre kraja ove godine. Pretpostavlja se da će većina toga otići Rusiji, računajući tu i 325 miliona duga naftnoj kompaniji Gasprom.
Ukratko, Belorusija će uzeti novac od Rusije da bi ga vratila njoj. Zbog toga mnogi sumnjaju da dogovor igra više političku nego ekonomsku ulogu.
- Najava je samo primer dobrog marketinga. Ovih 1,5 milijardi dolara nije novi novac, to je uglavnom zajam za refinansiranje već postojećeg duga. Bilo je veoma važno pokazati da je Rusija tu, da daje podršku – rekla je za “Moskou Tajms” Sofija Donets, ekonomistkinja u Renaisans Kapitalu.
Najveći izazov za Lukašenka biće osiguravanje finansijske stabilnosti Minska narednih godina. Stručnjaci kažu da je Belorusiji potrebno oko 3-4 milijarde dolara godišnje da bi mogla da nastavi sa plaćanjem ili refinansiranjem svog javnog duga – od čega je 95 odsto denominovano u stranoj valuti.
Lukašenkovo žestoko nasilje posle spornih izbora u avgustu samo će povećati oslanjanje na pomoć Rusije u pokrivanju tih računa sklanjanjem Minska sa međunarodnih tržišta, kažu stručnjaci.
- Biće sankcija sa Zapada. U to nema apsolutno nikakve sumnje. Sa tim sankcijama tržište će biti otvoreno samo za ruske i kineske investitore, koji nisu poznati po altruizmu – rekao je Danijel Кrucina, savetnik bivšeg beloruskog premijera Sergeja Rumasa.
Na milost i nemilost Rusije
Skoro osam milijardi dolara ili 47 odsto Beloruskog državnog duga duguje se Moskvi u bilateralnim zajmovima, prema proračunima Instituta za međunarodne finansije, a dodatne 2,2 milijarde dolara Evroazijskom fondu za stabilizaciju i razvoj, maloj međunarodnoj organizaciji od pet postsovjetskih država u kojima je Rusija ključni donosilac odluka.
To znači da Moskva kontroliše više od 60 odsto javnog duga Minska. Još 20 odsto Belorusija duguje Kini, ali postoji sumnja u to da li je Peking održiva opcija za Lukašenka u trenutnoj klimi.
Кina obično voli uslovne zajmove koji se moraju potrošiti na kineske projekte, kupovinom kineske opreme ili angažovanjem kineskih kompanija za izgradnju fabrika. Štaviše, Кina voli stabilnost, a to nije reč kojom se trenutno može opisati Belorusija. Dakle, u pogledu finansiranja javnog duga, Belorusija je u milosti i nemilosti Rusije.
(Blic)
