Gajeni losos se tovi ishranom od užeglog semena i ribljeg ulja, proteinskih prahova, pesticida i sintetičkih boja. Veoma je visok i omega 6 PUFA, i generalno je veoma loš i opasan po ljudsko zdravlje.
Iako je dosta pristupačniji, losos uzgajan u ribnjacima je hranjen nekvalitetnom hranom i prskan pesticidima i hemikalijama, da bi izgledao bolje “na oko”. Baš kao što kaže izreka “Ono ste što jedete”, tako i ovaj losos postaje nezdrav zbog svoje ishrane, a onda i vi, ukoliko ga konzumirate.
Nutritivna vrednost ribe zavisi i od njenog uzgoja i ribnjaka u kom je boravila.
Farmeri koji rade na uzgoju ove vrste lososa moraju da nose zaštitne maske, da se ne bi otrovali od pesticida, kojim se on prska. Zbog nezdrave ishrane i pesticida, ova riba često mutira i menja svoj prirodan izgled do neprepoznatljivosti. Prskanje neurotoksičnim otrovima može dovesti do trovanja ljudskog organizma. Takođe, zagađivači iz ovog lososa mogu poremetiti hormone u telu čoveka.
Takođe, ova riba se tovi peletom, da bi bila što veća i masnija, i do tri tone hrane na dan se baca u ove ribnjake. Voda se tako zagađujue, riba se deformiše, i puna je loših masti i hemije.
Ribnjaci u kojoj se riba uzgaja su, uglavnom, prljavi i visoko zagađeni. Mulj, otrovne materije i voda koja se uliva u kanale, čine ovog lososa još gorim i otrovnijim.
Jedan poznati naučni centar je radio testiranje na laboratorijskim zamorčićima. Jedno vreme su ih hranili uobičajenom laboratorijskom hranom, a posle toga uzgajanim lososom. Nakon konzumiranja ove vrste lososa, zamorčići su dobili masno tkivo na stomaku, i trovanje, koje je pokazalo koliko je ova namirnica štetna, masna i nutritivno siromašna.
Koji losos se preporučuje za kupovinu:
- boja fileta lososa može biti bogata ili bleda, ali takva nijansa ne utiče na kvalitet ribe (razlog za promenu boje fileta mogu biti faktori staništa ili nutritivne karakteristike ribe);
- ohlađenu ribu ne treba čuvati duže od 14 dana (pri kupovini takvog lososa važno je obratiti pažnju na datum proizvodnje i ne kupovati ribu sa duplom cenom);
- bez obzira na vrstu lososa (file ili cela riba), njegova površina treba da bude elastična i da se ne deformiše pritiskom prsta (važi za ohlađenu i svežu ribu);
- ako se riba kupuje sveža i ne seče, onda njene oči treba da budu providne i čiste, a rep mokar;
- losos treba da bude blago vlažan, ali da se ne odlikuje neprirodnim sjajem (ako je riba previše sjajna, onda je tretirana hemijskim jedinjenjima kako bi se produžio rok trajanja);
- koža dobrog lososa treba da bude malo vlažna, oči ne bi trebalo da budu udubljene, a na površini ne bi trebalo da bude sluzi;
- vene na filetima lososa treba da budu bele (sve ostale nijanse ukazuju na upotrebu boja);
- pakovanje lososa ne sme biti oštećeno ili pocepano;
- miris lososa nije “riblji”, već “morski”.
Kakav losos ne vredi kupiti:
- ako na koži ili filetima lososa postoje žute mrlje, to je znak oksidacije (riba je pokvarena i ne može se jesti);
- suve ljuske ili repovi su znaci nepravilnog transporta ili nepravednog skladištenja lososa;
- ako u paketu sa filetima lososa postoji značajna količina snega ili leda, onda je riba nekoliko puta zamrznuta i odmrznuta (možda je do odmrzavanja došlo tokom nepravilnog transporta);
- zamućene oči i zatamnjene škrge mogu se naći samo kod riba koje počinju da propadaju ili su bile predugo i nepravilno skladištene;
- sluz na ljusci i jak miris lososa treba da budu razlog za odbijanje kupovine (takva riba je pokvarena);
- ako ivice fileta nisu ujednačene, ali kao da su zamagljene, onda je riba natopljena posebnim preparatima kako bi se sačuvala prezentacija ili sakrili prvi znaci kvarenja;
- ne možete kupiti lososa sa oštećenim krljuštima ili kožom (bakterije na oštećenim mestima počinju da se razmnožavaju veoma brzo, a jedenje takve ribe može biti štetno po zdravlje).
