”Pre nekoliko dana odlučila sam da izađem ranije s posla, ostavila sam sina malo duže u jaslicama, a ja sam otišla na manikir. To nije nešto što inače radim, moji nokti su uglavnom neuredni, nenalakirani i nije mi bitno kako izgledaju, ali bila je naporna nedelja, te sam želela da uradim nešto za sebe. Ušla sam u salon, sela sam i počela sam da pričam sa kozmetičarkom. Znate, onako kako to radimo s ljudima za koje smo sigurni da ih više nikad nećemo videti u životu. Međutim, njeno pitanje me zaista iznenadilo”, počinje mlada majka.
”Nakon što je spustila pogled na ekran mog telefona i videla fotografiju mog sina, upitala me: ‘Je li to vaš rođak?’ ‘Ne. To je moj sin, ima dve i po godine’, odgovorila sam. Zatim je naš razgovor nastavljen pitanjima o mom poslu, gde živim i kakvi su mi planovi za vikend. Da budem iskrena, njena pitanja su me, koliko god nevina ona bila, mučila još dugo nakon što su mi se nokti osušili. Tek kasnije, kad sam uspavljivala sina, imala sam vremena da razmislim o tome zašto me njeno pitanje toliko zabolelo. To je zato što me, bez obzira na to koliko se trudila oko sina, društvo i dalje ne doživljava kao majku”, kaže.
Naime, žene u SAD u proseku postaju majke s 26 godina. Za žene s akademskim zvanjem, granica je drugačija, te se one ostvaraju u ulozi majke s 30 godina, u proseku.
“Moj sin rođen je samo nekoliko nedelja nakon mog 24. rođendana, dve godine nakon mog venčanja i samo devet meseci nakon završetka magistraskih studija. Kad moji prijatelji počnu da šire porodicu (ako odluče da je to ono što žele), moj sin će već krenuti u drugi razred. Dok budu dokumentovali njihove prve povrede, ja ću svog sina slati u letni kamp prvi put, čudeći se koliko je narastao i ( s obzirom na to kako stvari stoje) reći ću mu da mi je žao što on jedini od svih njegovih prijatelja nema Ajfon”, dodaje Džulija.
Kako kaže, bilo je i loših i dobrih trenutaka, ali sve je preživela zbog svog sina.
“Bilo je trenutaka kada su druge majke pretpostavljale da sam dadilja dok sam pevala i plesala sa sinome. Ljudi sude jer im je teško kad se neko ne uklapa u sliku nečega što im je poznato. Ono što me zapravo najviše muči je kad ljudi pretpostave da sam, zbog svojih godina, nekako manje majka ili kada misle da sam izgubila priliku da živim punim plućima. Moje majčinstvo nije ništa manje vredno. Iako život i majčinstvo izgledaju drugačije za žene širom sveta, postoje neke stvari koje su univerzalne. Ljubav, radost i ponos. Žrtva i briga. Bez obzira na to da li imate 16 ili 36 godina, kada se vaše dete rodi, vi ste majka. Osim toga, rođenje sina nikako mi nije uništilo niti 20-e godine niti moju karijeru. Istina, provela sam te godine suzdržavajući se od alkohola i menjajući pelene, umesto da sam putovala i zabavljala se po svetu. Ali to je ono što ja želim”.
Za sam kraj, Džulija je priznala da je možda njena porodica malo čudna, samo zato što je mlada majka, ali se ona ne razlikuje od ostalih porodica, gde su roditelji decu dobili u “dogledno” vreme.
