LjUBITELjI čipsa su zapravo zaljubljeni u ovu vrstu grickalica jer je hrskava. Kikiriki volimo jer nam se dopada što krcka u ustima, mada smo ubeđeni da nam se sviđa njegov ukus. U prevodu – zvuk hrane je često presudan da nas privuče i ne ostavi ravnodušnim. Sastojci koje osećamo dok je konzumiramo – sporedni su – tvrdi psiholog Džon Preskot, autor knjige “Ukus je važan: zašto volimo hranu koju volimo”.
Objašnjavajući ulogu pet osnovnih ukusa koje otkrivamo u ustima – slano, slatko, gorko, kiselo i pikantno, navodi da je naš doživljaj hrane multisenzitivan. A, dodir i zvuk izuzetno utiču na to hoće li nam se nešto dopasti ili neće. Psiholog je od svojih ispitanika tražio da se zapitaju da li bi toliko “padali” na čips da ne hrska. Ili – da li bi im pica bila tako neodoljiva da nije mekana i topla na dodir.
Na obožavanje nekih specijaliteta utiču i drugi faktori koji nemaju veze sa sastojcima, već sa mirisima. I to onim koji nas vraćaju u srećnu prošlost, uglavnom detinjstvo. Uvek ćemo se radovati pitama koje su za nas, s ljubavlju, spremale baka i mama, kao što ćemo bežati od onih jela koja su nas terali da jedemo kada smo bili mali.
