Ljimaj koji je i kopredsedavajući prištinske delegacije za dijalog o sveobuhvatnom pravno obavezujućem sporazumu o normalizaciji odnosa Kosova i Srbije rekao je da je Kosovo usvajanjem ovih dokumenata demonstriralo “ozbiljnost i spremnost za dijalog i postizanje sporazuma koji bi zatvorio otvorena pitanja”.
On je u intervjuu agenciji Beta rekao da smatra da “Srbija ima problema da prizna realnost i opredelenje Kosova” da je međusobno priznanje “jedino prihvatljivo rešenje” i da je reakcija Beograda na usvajanje platforme i zakona o dijalogu “u okviru svega onoga što se događa u proteklih 20 godina”.
“Platforma se zasniva na našim ustavnim dokumentima na kojima smo organizovani kao država. Mi nismo ništa drugo napisali sem onoga što predstavlja realnost u našoj zemlji. Platforma je proizašla iz Ustava Kosova, izjave nezavisnosti, paketa Martija Ahisarija, poziva se na mišljenje Međunarodnog suda pravde i zbog toga mi nismo uradili ništa što je bilo neočekivano i iznenađenje za Srbiju”, dodao je Ljimaj.
On je rekao da očekuje da se sedne i razgovara i da, kako je naveo, pomognu Srbiji da, “kao i ceo svet i sve zemlje regiona, prizna realnost i da nastavimo put kao dve nezavisne i suverene države”.
Ljimaj smatra da je “Državna delegacija Kosova jedina institucija ili mehanizam koji ima mandat parlamenta Kosova da razgovara o eventualnom dijalogu sa Srbijom i niko drugi”, i naglašava da očekuje “da će svi poštovati odluku parlamenta Kosova”.
“Evropska unija sada zna da Kosovo ima jednu adresu za razgovore i zato će poštovati odluku institucija Kosova. Pored toga, format razgovora ne određuje posrednik već to čine strane u dijalogu. Sada i Mogerini i druge države znaju adresu za mogući dijalog i tu nema dileme”, rekao je on.
“Ja razumem teškoće koje ima Srbija u odnosu na temu priznanja Kosova, međutim mi i Srbija treba da donesemo odluku da li da živimo sa prošlošću ili sa budućnošću”, kazao je Ljimaj i dodao da je “to u politici izuzetno teška i značajna odluka ali je na srpskim državnim liderima da je donesu”.
“Verujem da je od životnog dugoročnog interesa za Srbiju da prizna realnost, da prizna nezavisnost Kosova, da počnemo da gradi odnose kao dve susedne zemlje, da pronađemo zajedničke tačke saradnje, da omogućimo građanima naše zemlje da konačno žive u dobrobiti, da se pronađu kanali međudržavne saradnje kako na ekonomskom, socijalnom i kulturnom planu i da tako pomognemo jedni druge na planu evropskih integracija. To je put kojim mi treba zajedno da idemo”, kazao je Ljimaj.
On je ocenio je da je ostvarivanje reciprociteta u odnosu na prava Srba na Kosovu sa pravima Albanaca u Preševskoj dolini “epicentar sporazuma” i da je kao takvo zacrtano i u platformi za dijalog.
“Reciprocitet u pravima Albanaca u Preševskoj dolini je druga tema posle priznanja Kosova u dijalogu sa Srbijom, to je epicentar sporazuma”, rekao je on.
Ponovio je da je uvođenje taksi na proizvode iz Srbije i Bosne i Hercegovine “reakcija na ponašanje Srbije i na agresivnu diplomatsku kampanju protiv Kosova”.
“Taksa ne predstavlja viziju Kosova. Naprotiv mi smo za slobodnu trgovinu, tržište, za evropsku viziju, za slobodu kretanja robe i ljudi kao i svugde u Evropi, ali taksa je uspostavljena zato što odnosi Kosova i Srbije nisu normalni”, rekao je Ljimaj.
Prema njegovim rečima, Srbija je “u stotinu slučajeva gazila sporazum CEFTA”, dok je taksa bila jedina mera koju je Kosovo moglo preduzeti u odnosu na Srbiju da povrati dostojanstvo i da se zaštiti od ponašanja Srbije.
“Srbija je ta koja treba da se bori za tržište Kosova. Nemoguće je i neprihvatljivo da od jutra do večeri radite da demontirate ovu državu i da istovremeno zahtevate da tržište te zemlje bude na vašem raspolaganju. Kada prestanu razlozi zbog kojih je uspostavljena taksa stvari će vratiti normalnosti”, dodao je on.
“Mi ocenjujemo je da zločini koji su izvršeni na Kosovu nemaju nacionalnost i to treba da se istraže. Ništa više. Postavlja se pitanje kako će se istražiti zločini izvršeni nad Albancima na Kosovu i mi smatramo da je najnormalniji zahtev koji ima Kosovo”, rekao je Ljimaj komentarišući deo platforme u kome se zahteva stvaranje posebnog tribunala za zločine izvršene sa strane Srbije.
“Sada smo u vremenu obeležavanja godišnjica masakra. Srpska javnost, na žalost, nema informacija o tome. Od marta do juna svakog dana su se na Kosovu 1998-1999. godine dešavali masakri”, rekao je on.
