Litijum možda odlazi u istoriju, ali nastradaće rakovi - BIGportal.ba
Auto-moto Ostalo

Litijum možda odlazi u istoriju, ali nastradaće rakovi

Svijet i auto-industrija možda dobiju ekonomski i ekološki prihvatljiviju alternativu litijumu, ali ne možemo da ne primetimo da će u tom slučaju nadrljati rakovi.

Grupa inženjera sa Univerziteta Merilend (SAD) testirala je ljušture rakova i hitin, koji sadrže, kao zamenu za vrlo skupi litijum u baterijama za električne automobile.

Ne treba zaboraviti da ekstrakcija litijuma ima znatan i destruktivan uticaj na životnu sredinu. Osim toga, litijum-jonske baterije nije lako razgraditi ili reciklirati, podseća Revijahak.

Cena litijuma na tržištu je znatno porasla. Rusko-ukrajinski rat takođe je bio jedan od okidača, s obzirom da je Rusija najveći izvoznik litijuma na svetu, a zbog međunarodnog embarga nametnutog Putinu, izvoz je zaustavljen.

Među različitim materijalima naučnici sa Univerziteta Merilend su otkrili da je hitozan odlična opcija za budućnost baterija za vozila sa nultom emisijom. U studiji objavljenoj pre nekoliko dana ističu se sjajni rezultati sa ovim polimerom.

Decenijama je naučna zajednica izdvajala hitin iz ljuštura rakova za sve vrste primena, od tekstila do biorazgradive plastike. I hitin i njegov sestrinski polimer hitozan smatraju se ekološki prihvatljivim i netoksičnim, pa postoji veliki interes da se ova hemijska jedinjenja koriste u baterijama.

Još 2016. godine u laboratoriji na Univerzitetu Britanska Kolumbija otkrili su da se izlaganjem hitina visokim temperaturama uz dodatak azota, oklop raka transformiše u materijal pogodan za elektrode.

Rad u laboratoriji Univerziteta Merilend doveo je do sjajnih rezultata. Ovaj materijal je generisao električnu struju od 50 miliampera po kvadratnom centimetru tokom 400 sati (ili 1.000 ciklusa punjenja), što je vrlo blizu onome što mogu male litijumske baterije.

Još jedna od velikih prednosti hitina je njegova cena. Hitozan košta samo oko 1,75 dolara po gramu, a nije bila potrebna velika količina materijala da se napravi prototip baterije u laboratoriji Univerziteta Merilend (oko 20 mikrograma za bateriju veličine novčića).

Svet i auto-industrija možda dobiju ekonomski i ekološki prihvatljiviju alternativu, ali ne možemo da ne primetimo da će u tom slučaju nastradati rakovi.

B92.

Danas objavljeno

Lancia se zvanično vraća, predstavljen novi logotip

Zeljka

Opel predstavio i Astru koju pokreće samo struja

Zeljka

Japanci se hvale: Toyota sve traženija

Zeljka

Ostavite komentar