Lijekovi predstavljaju globalni rizik za prirodu, pa time i po čovjeka - BIGportal.ba
Hrana i zdravlje

Lijekovi predstavljaju globalni rizik za prirodu, pa time i po čovjeka

Ostaci milijardi doza antibiotika, lijekova protiv bolova i antidepresiva predstavljaju veliki rizik za slatkovodne ekosisteme i globalne prehrambene lance, pokazala je nova analiza čiji su rezultati objavljeni ove nedelje.

U svetu rastu strahovi od pogubnog uticaja nekontrolisane potrošnje antibiotika u medicini i stočarstvu na okolinu i na ljudsko zdravlje.

Kada životinje i ljudi unose antibiotike do 90 posto aktivnih sastojaka izluči se nazad u okruženje. Mnogi se lekovi jednostavno odbacuju – procenjuje se da samo u SAD-u u smeću završi trećina od četiri milijarde lekova prepisanih svake godine.

Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) uporedila je podatke o koncentraciji ostataka lekova u uzorcima voda širom sveta kao i trendove prepisivanja likova, ali i propise o pročišćavanju otpadnih voda u raznim zemljama.

Prema jednoj studiji, na koju se poziva izveštaj, procenjuje se da je 10 posto svih farmakoloških proizvoda potencijalno štetno za okolinu uključujući hormone, analgetike i antidepresive.

OECD navodi kako se očekuje da će se upotreba antibiotika u stočarstvu povećati za najmanje 70-ak posto u idućih deset godina izazivajući zabrinutost zbog porasta otpornosti na antibiotike.

Prema izveštaju, očekuje se da će znatno porasti i broj prepisanih lekova.

“Svedoci smo stalne proizvodnje novih farmakoloških proizvoda kao i razvoja kliničkih preporuka koje uključuju ranije načine lečenja uz više doza lekova”, kaže vođa studije Hana Leki.

Druga je studija pokazala da su u slatkovodnim sistemima Kine, Indije, Izraela, Južne Koreje i SAD-a već otkrivene “vrlo visoke” koncentracije farmaceutskih proizvoda.

Ostaci farmaceutskih proizvoda čak i u podzemnim vodama

U Britaniji materije poput etinilestradiola, diklofenaka, ibuprofena, propranolola i anitbiotika sada ima u vodama koje izlaze iz 890 pogona za preradu otpadnih voda u dovoljno visokim koncentracijama da izazovu štetne posledice u okolini, stoji u još jednoj studiji.

“Ostaci farmaceutskih proizvoda otkriveni su na površini i u podzemnim vodama širom sveta”, kaže Leki. “Još uvek mnogo toga ne znamo o njihovoj pojavi, a čak i manje o koncentracijama koje pronalazimo”.

Više od 700.000 ljudi već umire svake godine od infektivnih bolesti otpornih na antibiotike.

S rastom i starenjem globalne populacije, kao i s rastom broja prepisanih lekova taj broj bi mogao da poraste na 10 milona godišnje do 2050. što je veći broj od broja ljudi koji umiru od raka.

“Ako se ne poduzmu mere kontrole rizika, ostaci farmaceutskih proizvoda biće u sve većim količinama otpuštani u okolinu sa starenjem stanovništva, napretkom medicine, i povećanjem proizvodnje mesa i riba što će dodatno povećati potražnju za farmaceutskim proizvodima širom sveta”, navodi se u izveštaju.

A situacija će postati još gora s rastom klimatskih promena koje će podsticati širenje zaraznih bolesti i povećati broj obolelih od bolesti poput tropske denga groznice ili malarije.

Leki kaže kako postoji smrtonosni ciklus kad se radi o lekovima i bolestima povezanim s promenom klime.

“Ljudske aktivnosti poput rasta stanovništva i prevoza u kombinaciji s klimatskim promenama povećavaju otpornost bakterija… i stoga raste potreba za dodatnim farmaceutskim proizvodima”, zaključuje.

Izvor: N1

Danas objavljeno

Cheesecake i banana bread u jednom

Vanja A

Kolač od narandže i palente po receptu Jamie Olivera

Vanja A

Jednostavna detoksikacija: Ove namjernice čiste organizam

Vanja A

Ostavite komentar