Tim povodom ispričao je anegdotu o tome kako je zbog Hajduka iz Splita izbačen sa nastave u školi.
“Moj otac bio je ključan u usađivanju ljubavi prema sportu. Ispričaću vam priču. Bio je lud za fudbalskim klubom iz našeg grada. Škola mi je bila vrlo blizu kuće. Jednom sam bio na času, imali smo ispit, a on se popeo na krov kuće. I kada je naša ekipa postigla gol, vikao je: ‘Toni, vodimo 1:0‘. Kad smo opet dali gol, on je opet vikao. Tada je učiteljica shvatila šta se događa i kako bi njega sprečila da ometa nastavu, mene je izbacila i poslala kući. Hvala bogu, prošao sam taj ispit. To je moj tata”, rekao je Kukoč.
Ističe da su dve ekipe i dva grada definisala njegovu karijeru.
“Počeo sam da se bavim sportom s osam godina, igrao sam stoni tenis i fudbal, a s 15 godina sam se uhvatio košarke. Karijeru su mi definisale dve ekipei dva grada. Moj rodni grad Split u Hrvatskoj i moja ekipa Jugoplastika te Čikago i tamošnji Bulsi. Za mene je Split jedan od najvećih sportskih gradova na svetu, dao je tako puno vrhunskih sportista u mnogim sportovima. U mojim počecima najvažniji su bili treneri Igor Karković, Petar Bezelj i Zoran Grašo. Slavko Trninić naučio me osnovama košarke i to je bio ključ u mom razvoju u igrača kakav sam postao. Imao sam sreće što sam imao mnoge sjajne trenere poput pokojnog Krešimira Ćosića, Moke Slavnića i dvojice s kojima sam osvojio sve u Evropi, Božidara Maljkovića i Željka Pavličevića”, nastavlja.
Na ceremoniji u Springfildu bili su članovi njegove porodice , ali i prijatelji i bivši saigrači poput Dina Rađe i Vlade Divca ,te Ivice Dukana. Uz njega su na pozornici kao prezenteri bili Majkl Džorda i vlasnik Čikago Bulsa Džeri Rajzendorf.
Kroz šalu se našalio i sa bivšim saigračima iz Čikaga.
“Želim da se zahvalim i ovom gospodinu ovde, Majklu Džordanu te Skotiju Pipenu, što su mi isprašili guzicu na Olimpijskim igrama u Barseloni i motivisali me da radim još napornije kako bih postao važan dio Čikago Bulsa”, kaže Kukoč.
Izvor: B92
